• Наша Србија

Мацут: У првих 100 дана владе успостављена настава на факултетима

1 min read

2 седмице ‎ ИН4С

Ђуро Мацут

Премијер Ђуро Мацут изјавио је да је у првих сто дана рада владе најважније то што је поново успостављен образовни систем кроз враћање наставе на факултете, а међу најважнијим резултатима од почетка његовог мандата, наводи и усвајање нацрта измена и допуна Закона о уџбеницима и отварање деонице ауто-пута „Милош Велики“ од Паковраће до Пожеге.

Мацут је у интервјуу Тањугу поводом 100 дана рада владе рекао да Србија кроз измене и допуне Закона о уџбеницима има историјску прилику да се врати својим стандардима у образовању, да основне националне предмете врати у руке домаћих аутора, које ће публиковати национални издавач, Завод за уџбенике.

„На тај начин ћемо вратити значај овом заводу који ће постати централно место интелектуалног окупљања у нашој земљи без подела на бројне издаваче и ширења тог сателитског система издаваштва и на тај начин омогућити да добијемо најквалитетније и јефтиније уџбенике“, рекао је Мацут.

Према његовим речима, основни предмети од националног значаја као што су Српски језик, Српски језик и књижевност, Свет око нас, Географија, Историја, Ликовно и Музичко васпитање, биће враћени у руке домаћих аутора, а избор аутора ће бити јаван и постојаће врло јасни услови за публиковање тог штива.

На питање да ли је спреман да ове измене закона „изгура“ до краја јер многи кажу да на овај начин „удара у осиње гнездо“, Мацут каже да су постојали отпори досадашњих издавача и оних фактора који су остваривали завидне профите те да је било утицаја из Европе, али поручује да су из владе спремни да одговоре.

„Србија ће бит изједначена са другим европским земљама које такође веома много воде рачуна о својим издавачким кућама, својим ауторима који се налазе унутар тих земаља тако да ми заправо ништа не откривамо ново, ми само имплементирамо европске стандарде и у нашу средину“, истакао је премијер.

Недопустиво је, како каже, да постоји конфузија и да у једној школи постоји више издавача у различитим одељењима, па да се ни у оквиру једне школе не може уједначити знање ученика.

Говорећи о успостављању наставе на факултетима после вишемесечних блокада и интензивним разговорима које је водио са представницима државних универзитета у Србији, Мацут је казао да је то био знак одговорности коју је преузео и као професор и као премијер.

„Мој први услов је био да разговарамо о наставку регуларне школске године, не о политичким захтевима, да некако разграничимо то, јер је ситуација у том тренутку била закочена сталним условљавањем одређених политичких питања. Ти захтеви су се усложњавали, кренули су од студентских захтева, да би се завршило са порукама које су биле далеко од академских захтева“, подсетио је Мацут.

После интензивних разговора настава је успостављена, а на питање да ли је остало нешто неразјашњено са академском заједницом и да ли ће разговори бити настављени, Мацут каже да се сада као неразјашњено питање поставља ситуација око материјалних трошкова, међутим, како каже, то је већ решена ствар.

„Добијени су закључци владе, односно Министарства просвете да ће бити исплаћивани материјални трошкови по динамици коју смо договорили са универзитетима, значи на свака два месеца до почетка идуће године, само је потребно да се води прецизна и детаљна анализа врсте трошкова на начин спецификације трошкова. И то је један од захтева који је постављен као најновији, а заправо није захтев, то је већ решена ствар“, истакао је Мацут.

Нова фаза разговора се, каже, очекује после периода пријемних испита на факултетима како би се даље унапредило одвијање наставе након завршетка ове академске године, а за коју је успостављен рок – 31. октобар.

Одговарајући на питање, да ли се овом динаком која се сада спроводи на факултетима, академска година може привести крају до предвиђеног рока, Мацут каже да је лично убеђен да може, али да све зависи од личног ангажовања.

Премијер је осудио и то што су протести еволуирали у протесте на личном нивоу који су се огледали у томе да се одлази пред домове политичких неистомишљеника, истакавши да удар на породицу није у духу српског народа.

„Ми не треба да испољавамо наша незадовољства каква год била тиме што ћемо вршити притисак на друге суграђане“, рекао је Мацут.

Одговарајући на питање какав је његов став по питању одржавања избора, Мацут каже да све што се тиче политике треба институционално спроводити.

„Са једне стране имамо живот који треба да тече даље у сваком погледу, а са друге имамо и тај политички живот који се одвија у регуларним изборним циклусима, који могу да буду дужи или краћи, онда када се стекну услови за њих. Ми смо имали примере који су у протеклих неколико месеци ишли од јасних понуда за изборе, који нису прихватани до сад једног инсистирања на изборима“, указао је Мацут и подсетио да је председник Србије Александар Вучић понудио и референдум који такође није прихваћен.

Према његовим речима, овај период треба искористити да се иде ка томе да се оздрави друштвени живот и да се се направи једно помирење унутар земље.

„Морамо много да причамо и мој лични интерес и моја лична улога док будем у овом мандату ће бити да, као што сам и до сада разговарао са свима, да наставим и даље тако“, рекао је Мацут.

Када је реч о наставку европских интеграција, Мацут каже да очекује да се ове године отвори Кластер 3 за који је Србија спремна још од 2021. године, имајући у виду и да су усвојена три медијска закона.

Оцењује да је Србија, по питању европских интеграција, у неповољнијем положају у односу на поједине земље региона јер, како каже, према њој иду условљавања која други нису имали као што је питање статуса наше аутономне покрајине.

„Иако им дате јасан пример да у Европи постоје асиметрије по том питању, као што је случај Кипра, који представља државу са два ентитета на једном подељеном острву, а приступио је Европској унији, то се пренебрегава и не подржавају се такви институти“, рекао је Мацут.

Одговарајући на питање какав је економски план владе и да ли се може наставити оно што је претходна започела у виду повећања зарада, пензија и минималне зараде, Мацут каже да ће минимални доходак од почетка идуће године бити на нивоу 550 евра.

„Оно што је још битније јесте смањење стопе незапослености која је први пут у историји Србије стигла на ниво од 9 одсто“, рекао је премијер.

Каже да постоји успоравање привредног раста због блокада у претходних осам месеци, али не толико велико и нада се да ће се враћањем на економски ритам који је постојао током 2024. успети да се то надокнади и да се трасира даље економски пут.

Влада Србије је недавно донела одлуку да се у календар државних обележавања за 2026. годину уврсте и датуми од националног значаја, међу којима су Дан сећања на страдале Србе у злочиначкој акцији Бљесак и Битка на Паштрику, а такође обележаваће се и Дан несврстаних 1. септембра.

Председник владе каже да симболика 1. септембра указује на историјско сагледавање и историјски значај Србије подсетивши да је на тај дан у Београду, 1961. године, одржан први самит Покрета несврстаних.

„То је и била идеја да наш историјски контекст прикажемо као историјски значајан момент наше земље која води рачуна о својој прошлости гледајући у своју будућност“, рекао је Мацут и истакао да треба одабрати – наш пут и да у таквим тежњама имамо и старе и нове пријатеље, што говори о томе да Србија наставља да води самосалну спољну политику.

Премијер каже да владу очекују бројни задаци, а у области здравства је важно доношење националног програма о превенцији и лечењу дијабетеса.

„То је један кључни документ који треба да дефинише задатке које имамо у једној великој групи наших становника, преко 700.000 људи који болују од дијабетеса“, рекао је он и навео да се очекује доношење нових закона, али и наставак инвестиција везано за научно-технолошке паркове.

У Крагујевцу је недавно постављен камен темељац за другу зграду дата центра који ће, како каже, постати „мозак Србије“, са потенцијалом да ту своју памет и знање у супер компјутеру понудимо и региону и постанемо једно чвориште знања, комуникација, будућности, саобраћаја, инфраструктуре, економије и паметних људи у читавом овом региону Југоисточне Европе.

Премијер је рекао и да је одабрао Књажевац и источну Србију за обележавање 100 дана рада владе како би указао на бисере тог краја који је, како каже, помало заборављен.

„Моја идеја је била да те српске вароши, бисере Србије, као што је Књажевац, на неки начин подигнемо из успаваности. И наш фокус интегралног развоја ће бити источна Србија. Из тог разлога је наш план и моја идеја била да идемо у Књажевац који је једно фантастично место, један јако занимљив град и надам се да ће то покренути замајац бољег развоја читавог тог дела Србије“, закључио је премијер.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: