ИН4С

ИН4С портал

Луковац и Балетић у Савјету ГП УРА

1 min read

Грађански покрет Уједињена реформска акција (УРА) почео је процес формирања Савјета, који ће чинити познати интелектуалци и доказана имена у својим професијама.

baletic

Према незваничним информацијама, чланство у Савјету УРА до сада су потврдили режисер Бранко Балетић и некадашњи шеф црногорске дипломатије и координатор Покрета за независност Бранко Луковац.

Тако је у УРУ сада и други координатор некадашњег Покрета за независност поред Рада Бојовића који се политички активирао прихватањем мјеста потпредсједника.

Чланство у Савјету УРЕ прихватио је  професор на Економском факултету у Београду и некадашњи декан тог факултета у два мандата др Марко Бацковић. Он сада предаје и на Економском факултету у Подгорици.    

Савјету грађанског покрета ће бити и професорица на Правном факултету у Подгорици др Маја Костић-Мандић. Она је некадашња  посланица Покрета за промјене (ПЗП) који је напустила јер се разишла са политиком Небојше Медојевића.

У Савјету УРЕ биће и историчар и некадашњи припадник Савеза реформских снага с почетка 90-их Васељ Цамај, адвокат из Рожаја Велија Мурић, архитекта Слободан Бобо Митровић, те професор на Филозофском факултету у Никшићу др Милорад Симуновић.

Велија Мурић је заступник породица путника који су отети у возу у Штрпцима као и породица жртава НАТО бомбардовања Мурина.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Луковац и Балетић у Савјету ГП УРА

  1. Лажни историчар

    Постоји у Црној Гори једна навика, а то је да свако даје себи за право да се бави историјом. Суштински свака баба са Цетиња мисли да зна историју боље од онога који се бави историјом професионално.
    Постоји један назови историчар у Црној Гори који је по вокацији правник, али ето хоби му је историја. Овај назови историчар и србомрзац који се нарочито бави периодом 1918 – 1919. је изговорио море небулоза, неистина, једноставно речено – он је један од оних дукљанских гласноговорника, који по сваку цијену желе да промијене свијест народа у Црној Гори и да направи новог човјека који би се вјероватно звао Дукљаникус депеесикус србомрзиус.
    Овај назови историчар покушава кроз своје јавне наступе да убиједи људе око себе да Срби у Црној Гори никада нису живјели, већ да нас је ето неко увезао, мoгуће је да је то био неки васионски брод који нас је, ето, изручио једног лијепог дана у Црну Гору.
    Шта год да поменете и који год аргумент да изнесете да је Црна Гора кроз историју била српска држава (а да данас мора бити и српска) овај назови историчар побија једним те истим аргументом. Наиме, Аџић има ту навику да сваки документ у којем се спомиње Србин и српско у Црној Гори назива фалсификатом Пашића или како он већ каже “Све је то фалсификат Пашића“.
    Колико је то пута поновио постаје трагикомично, наиме по Нолу испада да Никола Пашић у свом животном вијеку није имао никаквих других обавеза осим да долази у Црну Гору како би фалсификовао историјска документа.
    Да је фалсификовао све за шта га дотични назови историчар оптужује Николи Пашићу би требала три живота минимум. По свему написаном испада, а то је и истина да је Ноле оптерећен Николом Пашићем, искрено мислим да сваке ноћи сања Николу Пашића.
    С друге стране, он нема никакав проблем да велича колаборационистички зеленашки покрет 1941-1945. и идеолога ток покрета Секулу Дрљевића којег озбиљни историчари сматрају црногорским усташом пошто је један дио рата (1944-1945) провео код усташког поглавника Анте Павелића.
    О коме се заправо ради најбоље нам свједочи информација да је Дрљевића из Црне Горе протјерао и Пирцио Бироли. А тек шта рећи о томе у какву екстазу пада овај назови историчар када се помене име Крста Поповића, то се просто не може ријечима описати и ни са чим упоредити.
    По Нолу таквог војсковођу свијет није видио, таква људина никада није постојала, а суштински се ради о истом склопу какав је и Дрљевић, у питању је најобичнији колаборациониста и издајник. Суштински овај лажни историчар настоји да одбрани неодбрањиво.
    Овај лажни историчар је свакако неко чије књиге не треба читати, а његове ставове никако али баш никако не треба узимати у обзир. О њему и његовом историјском писанију моћи ће се писати књиге са насловом нпр: “ Сва лупетања лажног историчара“, “Историјски фалсификати Н.А“ итд.
    Једино ми је жао Николе Пашића, јер свако изгледа може дати себи право да да историјски суд о њему.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *