Lučijani: Beži od bezbožnika

Piše: Mišo Vujović

“Beži od bezbožnika,” govorio bi često Lučijani, profesor maksilofacijalne hirurgije, bibliofil, etičar, muzičar, džudista — ukratko čovek s’mnoštvom darova i interesovanja.
Perfektno je umeo da zašije ranjeno lice, virtuozno da odsvira Baha, ali i da slomi arogantnog borca na strunjači. Još efikasnijom strategijom vodio je žensku džudo reprezentaciju Jugoslavije — i to je posebna veština, daleko iznad Baha i hirurgije.
“Ne operišem ja, već Bog. Sa Božjim blagoslovom sviram, takmičim se, ili pravim strategiju u odnosu na protivničku stranu. A od bezbožnika beži,” kategoričan je Lučijani, odmahujući rukom.
“Bezbožnik nije samo nevernik već notorni skeptik — kome ne pada na pamet da potraži Boga. On je isključiv i zagrižen u svojoj veri da ne veruje. Tako da su mu i moralna stanovišta… pa, blago rečeno, klizava,” nastavlja Lule.
Često sam razmišljao ovim zapaženjima čoveka sa velikim životnim iskustvom i intelektualnom nadogradnjom u mnogim disciplinama.
Živimo nažalost u vremenu kada se, i vera i bezverje, nose kao modni detalji. Danas vam je to kao tašna ili sat — sve po trendu. Pobožni bez srca, bezbožnici bez stida — i svi važni da ne kažem gordi.
Da ne bude zabune: Lučijani nije govorio o nesrećnom čoveku koji u sumnji traži Boga. Ne. Govorio je o tipu koji je oko svoje praznine sazidao bedem od nadmenosti i to brani kao poslednju tvrđavu svog ega. To je onaj što ne kaže: ne znam da li ima Boga, već — neću ni da znam!
A kad vam takav počne da “kroji” moral, uhvatite se za novčanik. Jer moral bez Boga najčešće se vrti kako vetar duva.
Ua nema nikoga ko ga gleda — pogotovo kad radi ono što ne bi smeo.
Takvi su, po Lučijaniju, opasni — jer kad izgube oslonce iznad sebe, vrlo brzo pomere granice ispod sebe. Onda sve može — ako vas neko uhvati, biće “relativno”, ako ne uhvati, biće “napredno”.
Pobožan čovek može pogrešiti, ali bar zna da je pogrešio. U njemu ostaje žudnja za svetlom. Bezbožnik po ovom modelu ne žudi ni za čim — osim za tim da sebe uvek proglasi u pravu.
I zato u kafani više verujem pijanom verniku, nego treznom bezbožniku koji misli da oproštaj ne postoji jer nema od koga da ga traži.
“Beži od bezbožnika,bezbožnik je spreman na sve jer ne traži Boga u sebi. Ako čovek nema potrebu da preispituje sebe on je lišen fundamentalnih izvora ževota. Pre svega ljubavi. Pobožan čovek pogreši ali izražava kajanje i traži oproštaj.
Dok se kod bezbožnika to ne dešava.
Samo krotak čovek pred Bogom je srećan i ispunjen čovek”, poručuje brat Lule ili Leopold kako bi mu ime nadenuli oni iz Rima”.