Милица Ракић
ЧИКО ЈА ТЕБЕ ГЛЕДАМ С НЕБА
***
Чико ја тебе гледам с неба
И видим те као на слици
Чико, ја сам онај цвет-беба
Који си убрао у Батајници.
Ја сам била она мала
Милица, што је задремала
У мамином загрљају
А пробудила се у рају.
Сад нисам она булка румена
Већ бели анђелак оне булке
Што гледа своје најдраже с неба
И види тебе… и твоје руке.
Мој тата се сада брије
А моја мама пегла пелене
Ја их видим и жао ми је
Што не виде и они мене.
Ено и моје розе ноше
И лутке што се смешила на ме
Кад су твоје зле тице дошле
И отеле ме од моје маме.
Сада сам се овде попела
С неком дечицом непознатом
Али бих много више волела
Да сам доле, с мамом и татом.
Да ти кажем још само ово
Па иди и заборави ме
Мама ће да ме роди поново
И даће ми још лепше име!
(Добрица Ерић)
Милица Ракић је рођена у зору 9. јануара 1996. године. Убијена је у НАТО агресији 1999, у свом купатилу, док је била на ноши.
Између 9.30 и 10 часова увече, 17. априла 1999. године, трогодишња Милица била је погођена фрагментом бомбе, док је била у купатилу на другом спрату своје куће у Улици Димитрија Лазаревића Раше број 8, у Батајници, предграђу Београда. Добрица Ерић посветио је Милици бесмртне стихове на које сам само подсјетио у уводу.
Него, гле симболике: Исто 9.јануара, али 2025. године, почео је пожар у Лос Анђелесу који је до тренутка када овај текст настаје, однио најмање 16 живота, на десетине насеља, хиљаде кућа и станова…
Дубоко саучешће породицама невиних жртава. Стравична је то трагедија, заиста. Знамо, нажалост, ми с ове стране јако добро – шта су пожари! Посебно када их „људски“ фактор подметне. Буктало је код нас и много страшније. Умјесто водом „гашени“ су бомбама. А „гасили“ су их исти они који су их претходно подметали. Остајао је најчешће прах и пепео иза дејства „милосрдних ватрогасаца“. И онда смо се, као и много пута раније у својој историји, попут феникс, из тог пепела поново родили. Управо као и Милица, која би 9. јануара, уз родитеље, славила 29. рођендан, да је било правде, и да су „миротворци“ из Њујорка, Брисела, Лос Анђелеса, Берлина, Париза и Лондона гледали своја посла те 1999. године.
Иако су је сатанисти отргли из наручја оца и мајке, и упркос свему, душа Миличина је остала чиста и анђеоска. Најближа Господу. И, сасвим извјесно, када се једном угаси пожар у Лос Анђелесу, биће то захваљујући њеним молитвама и њеним искреним сузама које ће, видљиве и невидиљиве, падајући са небеса уистину зауставити ватрену стихију која данима дивља у највећем граду Калифорније.
Болно је, до краја, све ово што је задесило Лос Анђелес, али Милица Ракић много више боли!
И, јако је важно подсјетити: Трогодишња Милица је једно од 89 дјеце која су настрадала у току НАТО агресије.
Пјесма Добрице Ерића је ту да нас опомиње, да се никад не заборави и не понови!
Аутор: Миленко Мишко Јовановић
Извор: Барски портал
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ljudi to su klimatske promjene uskoro ćemo svi tako goriti,šta još treba da se desi da bi mi to shvatili.
Naci ameri su to zasluzili pa i da svi pomru zabole me dupe.jos mi duguju od 99te a ja moja potrazivanja ne oprastam.stoke nacisticke
Жал за пострадалим у том пожару хиљадама километара далеко нико није показао ка сиротињи изгинулој у земљотресу на Тибету… Лицемјерје у свом чистом облику. И поклоништво пред моћнима. Гори и шта? Није наш проблем. Нека гори.
Požar je počeo na srpski Božić i interesantno je da pored mnogih kuća a između njih nije izgorela kuća pravoslavca – glumca Toma Henksa. Meni je samo žao što neće cela SAD da izgori. To im želi osoba koja je rođena u Metohiji, tamo živela 44 godine i 1999. godine proterana bez igde ičega sa troje tada male dece. Neka mi dragi Bog oprosti na ovim mislima
„Neko to od gore vidi Sve“
👏🇷🇸👏
Šta si posejao to ćeš žnjeti!
Kad, tad!
TUGA JE POZAR U LA,NAROCITO ZALIM ZRTVE,ALI ME MNOGO VISE BOLI SMRT 89-ORO NASE NEVINE SRPSKE DJECICE..AMERIKA
ZARI I PALI PO CITAVOM SVIJETU,ZAO MI JE,ALI BOG JE VELIKI…
Jako i sasvim tacno. Milica je nas ANDJEO. Zamolice Gospoda da im oprosti jer ne znaju sta su radili i sta rade