Љубивоје Ршумовић: При светлости свеће
Љубивоје Ршумовић
У тишини чистој при светлости свеће
Свако слово бива светлије и веће
И мисао моја коју слово носи
Мраку неземаљском радошћу пркоси
И оно што стрепим и што не смем рећи
Издати ме неће никуда побећи
И сенке на зиду тајновито присне
неће дозволити да их мрак истисне
Кућа без тих сенки и без жутог воска
није песма није лавра анђеоска
У тишини овој при светлости свеће
Осећам нико ме напустити неће
Ни Марко Миљанов и Рига од Фере
Нико од јунака што се душом мере
