Бечки конгрес
1 min read
Бечки конгрес / литографија по слици J. B. Isabey-а
На данашњи дан, 9. јуна 1815. године завршен је Бечки конгрес, најмасовнији и по трајању најдужи скуп државника и дипломата тога времена. Засједао је од септембра 1814. године када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. На конгресу је дошло до прекрајања карте европских држава.
Црна Гора није ни поменута као учесник у рату на страни великих сила, а посредно је било одлучено да бокељска провинција буде уступљена на управљање Аустрији.
Бечки конгрес је био скуп амбасадора великих сила којим је предсједавао аустријски државник Клеменс Метерних. Сврха конгреса је исцртавање политичке мапе Европе након Наполеоновог пораза. Скуп је био настављен иако се током рада конгреса Наполеон вратио на власт у Француској у марту 1815. године. Технички говорећи конгрес никад није одржавао пленарне сесије, него се већина дискусија дешавала кроз неформалне састанке великих сила.
Већину рада на конгресу урадиле су 4 велике силе (Велика Британија, Русија, Пруска, Аустрија) и Француска. Представници 4 велике силе побједнице настојали су да искључе Француску из озбиљних преговора. Били су и неодлучни како да спроводу преговоре, а да не изазову заједнички протест мањих сила. Због тога су на прелиминарну конференцију о протоколу позвали француског и шпанског представника.
Главни резултати конгреса:
Потврда да Француска губи све територије освојене од 1795. до 1810. године.
Увећање Русије, која је добила већину Варшавског војводства.
