Лажна наука лажне државе Косово*: „Дечани су манастир православних Албанаца“
Манастир Високи Дечани
Три године од одлуке косовског* Уставног суда према којој се српском манастиру Високи Дечани признаје право на земљу површине 23 хектара, дечанска општина одбија да ту одлуку примијени.
С тим у вези, игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић дао је изјаву Гласу Америке, што је изазвало реакцију дечанског огранка Удружења косовских историчара „Али Хадри“, који тврде да је ријеч о манастиру православних Албанаца и да игуман Сава Јањић служи у албанском православном манастиру, који су, како кажу, „српски окупатори узурпирали још у средњем вијеку“.
„Неистина је да манастир Дечани припада српској цркви, већ је то храм православних Албанаца, који је обновљен на темељима илирског храма — Дардан, а манастир је саградио Фра Вита Кучи, на земљи Хака Кучија из Дечана“, наводи се у реаговању историчара из дечанског огранка удружења „Али Хадри“.
Манастир Дечани је, према тврдњама, током, како кажу, „ослободилачког рата на Косову играо негативну улогу и изводио антиалбанске акције“, пренио је Танјуг писање приштинске „Кохе“.
Они су позвали игумана Саву да „повуче“ своје изјаве и да се извини за наводни геноцид који је, како тврде, „српски народ починио над Албанцима из Дечана“.
Траже од Јањића и да повуче изјаве јер дестабилизује безбједносну ситуацију у Дечанима тврдњом да предузећа „Апико“ и „Илирија“ припадају манастиру, наводи Спутњик.
„Подсјећамо Саву и његове надређене да нема Албанца који ће пренијети имовину и предузећа ‘Апико’ и ‘Илирија’ у власништво манастира Дечани, јер је за нас одлука Уставног суда Републике Косово из 2016. године неприхватљива и непримјењива, с обзиром на то да је донета на основу докумената из периода Милошевићевог режима“, наводи се у реаговању дечанског огранка удружења историчара „Али Хадри“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Spremaju li ovi Šošoni bakljavu,jer kada dođu Srbski vojnici valja da nas poslužite nekim slatkišom…
Śçiptarki nazori, od bečkog reflektora zavisni…
A kad reflektor zgasne, a nije da mu je besmrtan,
Tada će iz tmine da vas pozdrave.
Pobrkalo ono, od bečkoga balega vonja,
Postavilo se u lisicu, ne bi li probilo iluziju…
Bešumno dolete sovice naše mile,
Da rasprše duhove obmanjujućih pojava/ projava.
Lije, ah te lisice, foxice
Zamreće kao i obmanjujuće navike im.
Na ledini, jedan na jedan…
Gde sovica bešumno nahrani
Mladunca.
Uvek, držeći svoga tića stvarnosti
Situacije.
Јес све шћиптар до шћиптара на фрескама
Милан Ракић: Симонида
Милан Ракић се са правом може сматрати једним од највећих родољубивих песника. У његове најпознатије родољубиве песме спадају „На Газиместану“, „Јефимија“ и „Симонида“. Песма „Симонида“, која симболично приказује патњу и страдање нашег народа, је посвећена фресци у Грачаници.
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.
Али дирнути руком није смео,
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;
И као звезде угашене, које,
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју,
Далеких звезда што већ не постоје.
Тако на мене, са мрачнога зида,
На ишчађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!
Најпре ћемо се упознати са ликом Симониде, ко је она и какав је утисак оставила у српском народу. Симонида је била ћерка византијског цара који ју је са пет година обећао српском краљу Милутину као залог склапања мира између две државе. Била је позната по својој лепоти и њена фреска у манастиру Грачаници једна је од највреднијих фресака средњовековног сликарства. Фреска је делимично оштећена па тако Симонида на њој нема очи. Након смрти свог супруга се замонашила и умрла као монахиња 1345. године. У браку који је био склопљен из користи Симонида је била третирана од стране супруга више као господарица него као жена. У српском народу је њен лик остао као симбол лепоте и народ је волео најмлађу краљицу у српској историји. Многим песницима Симонида, односно њена судбина и оштећење фреске, била је инспирација, па тако и Милану Ракићу.
albanci su dečane sigurno pomješali sa nekim svojim svetilištima na kavkazu, u planinama gdje su napasali ovčice I ljubili svoje seljančice, u njihovoj prapostojbini.
ps. niko albanskim pravoslavcima ne brani da se mole bogu u ovome manastiru srpske pravoslavne crkve na kosovu I metohiji mada bi bilo lijepo kada bi imali svoje u albaniji pa da I srbi mogu doći nekada kod njih da se pomole bogu u njihovim manastirima ali ih nažalost nemaju
srpska pravoslavna crkva u rangu patrijaršije I šesta po važnosti crkva u diptihu pravoslavih crkava koja je stekla autokefalnost 1219 godine u nikeji
manastir visoki dečani su izgrađeni 1335 godine
albanska pravoslavna crkva u rangu arhiepiskopije I dvanaesta po važnosti crkva u diptihu pravoslavni crkava I koja je stekla autokefalnost 1937 godine
dakle, ovi iz ove organizacije koji traže dečane od srpske pravoslavne crkve trebaju da znaju da je srpska pravoslavna crkva starija od albanske pravoslavnr crkve I po važnosti a I po godinama tj. nekih 718 gidina
također trebali bi znati da je manastir visoki dečani izgrađen 1335 godine a to je 602 godine prije nego je nastala autokefalna albanska pravoslavna crkva.
SVE SE RADI PO NALOGU FAŠISTIČKE AMERIKE, NJIHOV CIL UNIŠTITI SVE NARODE I DRŽAVE PRIJATELJE RUSIJE I RUSKOG NARODA. ZATO BRAĆO PRESTOJI BORBA PROTIV AMERIČKOG FAŠIZMA, DO TOTALNOG PORAZA.NE TREBA ZANEMARITI I DOMAĆE IZDAJNIKE TAKOZVANE SOROŠOIDE, JER PRESTAVLJAJU VELIKO ZLO ZA OPSTANAK SRPSKOG NARODA.
SVE SE RADI PO NALOGU FAŠISTIČKE AMERIKE, NJIHOV CIL UNIŠTITI SVE NARODE I DRŽAVE PRIJATELJE RUSIJE I RUSKOG NARODA. ZATO BRAĆO PRESTOJI BORBA PROTIV AMERIČKOG FAŠIZMA, DO TOTALNOG PORAZA.NE TREBA ZANEMARITI I DOMAĆE IZDAJNIKE TAKOZVANE SOROŠIDE, JER PRESTAVLJAJU VELIKO ZLO ZA OPSTANAK SRPSKOG NARODA.
Тако је, у том смислу ово у ком смеру је кренуло са отимањем цркава у ЦГ је огроман нож у срце српском народу којег нисам сигуран д су квази-Црногорци и свесни.
Разлог је што се тиме успоставља модел за отимање цркава и укупног наслеђа на Космету поред тога што се чини велико зло и самом српском народу у ЦГ.
На те новоцрногорце смо до сад гледали као мајка на лудо дете, као на изроде и улизице који су мали јадни и бедни па морају неком да се чепе и увлаче да би уопште опстали сепартни тако мали и јадни.
Али ово сада више није игра, загризли су много, не знам да ли су свесни до чега то све може довести пре или касније.
„Apiko“ i „Ilirija“ to su njima svetinje, kako oni mimo svakog drugog svijeta, druge i nemaju!
Dakle Apiko i Ilirija …