Лазански: Тачно у поноћ
1 min read![lazanski[1]](http://www.in4s.net/wp-content/uploads/2014/10/lazanski1.jpg)
Мир у Украјини треба да наступи у поноћ 15. фебруара, договорено је у Минску. Хоће ли се то одржати и у стварности, тешко је рећи. Потписани споразуми доста су компликовани, војно, правно и, пре свега, политички.
Неке ставке условљене су испуњавањем других клаузула споразума, тако да у целом том мировном „пакету” постоји више „ако”. Искуство из споразума Минск-1, који није заживео, говори да га је свака страна тумачила по своме, украјинске јединице нису тада напустиле аеродром у Доњецку, иако је то споразум предвиђао.
Војни аспекти споразума предвиђају зону раздвајања најмање 50 километара за цевну артиљерију калибра од 100 мм и више, 70 километара за вишецевне ракетне бацаче „град”, односно БМ-21, па све до 140 километара за вишецевне ракетне бацаче „торнадо-С”, „ураган” и „смерч”, као и за тактичке балистичке ракете „точка”.
Споразуми предвиђају разоружавање свих незаконитих оружаних формација и група и повлачење из Украјине свих страних оружаних формација, ратне технике и плаћеника, а све под контролом ОЕБС-а.
Ко је тај који ће неку оружану формацију прогласити незаконитом, рецимо „Десни сектор”, одређене пронацистичке оружане групе у Кијеву, или ко ће избацити из Украјине плаћенике америчке приватне компаније „Академи”? Или, ко ће из Украјине избацити одређене руске добровољачке снаге, по коме ће се то закону и критеријуму изводити? Ко ће то одређивати? ОЕБС нема ту снагу.
