Да би се разумјели потези Владимира Путина око Украјине мора се познавати Русија. И није важно што је Александар Херцен својевремено са скепсом прокоментарисао одређене разлике унутар бившег Совјетског Савеза да „Словени више припадају географији него историји“.
Јер, Пушкинов језик користили су и Гогољ и Бабељ и Булгаков. У том контексту садашњи сукоб, најблаже речено отуђење званичне Москве и званичног Кијева, временски и садржајно надилази све санкције ЕУ и САД; санкције наметнуте Русији у старту су промашене, неће имати очекиване ефекте и неће промијенити ставове Москве.
Занимљиво је да управо то ових дана говоре и бивши амерички и британски амбасадори у Русији, док су главни заговорници санкција управо људи који данашњу Русију, па и њену прошлост, слабо познају.
Наиме, најновији пакет санкција Москва може амортизовати преко трећих држава, конкретно преко Белорусије и Казахстана, са којима је у царинској унији, па и преко Кине. Јужна Кореја је већ одбила да уведе санкције Русији, а ту су још и Бразил, Индија, Јужноафричка Република.
Државе ЕУ, Аустралија, Јапан и САД нијесу и цијели свијет. На санкције на банкарски систем Москва ће одговорити убрзаном заменом евра и долара у међусобним новчаним трансакцијама са Кином, па и другим земљама, увођењем рубље и јуана, као и повећањем количине злата као девизних резерви умјесто западних валута.
Свјетски банкарски систем тако је повезан да санкционисати руске банке неће бити једноставан посао, новац се увек лако премјешта, а контролисати „треће“, који би да пробијају санкције, захтјева додатну енергију и процјену кога све од тих „трећих“ ставити под удар тзв. секундарних санкција.
Договор са Ираном
Хоће ли санкције руском енергетском сектору довести до мање производње нафте? Вјероватно да, јер ће западне компаније обуставити Русији продају високософистициране опреме за бушење и експлоатацију нафте у климатски врло суровим подручјима. Како ће на то одговорити Москва, како надокнадити тај мањак нафте?
Једноставно, Русија је већ обавила разговоре са Ираном око продаје руске нуклеарне технологије, пшенице и модерног оружја у замјену за иранску нафту. Сада ће преко Каспијског мора кренути ирански танкери са нафтом за Русију, а из Русије пшеница, ракетни системи С-300, можда и С-400, „панцир“, тенкови Т-90, борбени авиони „Су-30”, али и најновија нуклеарна технологија за иранска постројења. Да ли то значи да је прича у вези са иранском атомском бомбом завршена?
И да, захваљујући Бараку Обами, и његовим лакејима из ЕУ, Иран за неколико мјесеци улази у ексклузивни клуб поседника овог оружја? Израелцима преостаје само да се чудом чуде. Док ће истовремено западне компаније, које у Русију извозе високософистицирану опрему за бушење нафте на великим дубинама, остати без великих зарада.
Када смо већ код енергената, генерална проба за „гасни рат“ у протекла два дана већ је извршена, Пољска, Словачка и Аустрија већ су констатовале да је прилив гаса из Русије за око 15 одсто мањи него раније. А до праве зиме има још времена…
Што се тиче санкција на извоз војне опреме са Запада у Русију, то је обична мистификација. Русија је увозила са Запада тек неке компоненте електронике, ниједан крупни борбени систем није куповала на Западу.
Руски борбени системи
Осим, наравно, два француска носача хеликоптера типа „мистрал“. Заправо, цијела та прича око „мистрала“ је надувана. Нити би ти носачи хеликоптера битно појачали снагу руске ратне морнарице, нити се ради о војним супертехнологијама. Москва је склопила уговор о куповини четири таква носача хеликоптера, два се граде у Француској, а два по француској технологији тек треба да се изграде у Русији.
Француска је Русији продала планове и технологију за изградњу тих бродова, у вријеме када се тај посао склапао био сам јако зачуђен зашто су се Руси одлучили на тај потез.
Јер, руска бродоградилишта могу да направе сличне ратне бродове. Вјероватно је у питању била жеља Москве да дође у посјед француске технологије, иако треба рећи да је на првом „мистралу“ већ уграђено око 25 одсто руске опреме и уређаја, сви борбени системи су руски, сви радари су руски, крма брода с рампом за амфибије је руска.
На другом „мистралу“ тај проценат ће бити око 50 одсто. И сада Американци вапе да неко из НАТО-а откупи те бродове. Па, ко ће их послије одржавати са толико руске опреме?
Један пријатељ у Москви ми је недавно рекао да је куповина „мистрала“ био скоро приватни дил бившег руског министра одбране и да би око тога могла да избије велика афера. „Мистрал“ у Црном мору раније је још имао неку јаку функцију, сада када је Русија на Криму, најбољи „мистрал“ управо је Крим.
Санкције су постале суштина америчке спољне политике, али сада и политике ЕУ. На основу анализе од 100 случајева санкције су имале неке ефекте у трећини тог броја. Јер, ограничења санкција изразитија су од њихових домета.
Што се тиче санкција Русији, оне ће јој нашкодити, али генерално мета је промашена…
Аутор текста је новинар Политике Мирослав Лазански.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Lazanski je odbar komentator ali ovo je vise patriotski /ideoloski tekst nego analiza.
Isto kao i sto je Slobo govorio da cemo iz sankcija izici ajci.
Naravno da u kratkom roku sankcije stete Rusiji, moguce da u dugom roku Rusija uspije da to kompenzuje saradnjom sa Kinom, Afrikom , Juznom Amerikom.
Pri svakoj analizi mislim da kao pocetnu stvar treba uzeti da USA ne zeli dobro Evropi cak ni kad je ista pod njenom skoro potpunom kontolom.
Spor sa Rusijom je jos jedan napad USA na Evropu , kao sto je bio i razbijanje Jug.
Amerika je država koja planira sto godina unaprijed. Stoga ove sankcije imaju za cilj, ne samo da finansiski oslabe Rusiju, već da istu udalje od Evrope. U poslednje dvije decenije, svjedoci smo da se Rusija demokratizuje, otvara i igra sve veću ulogu u Evropi. Daljim razvojem i demokratizacijom kao i razvojem visoke tehnologije (mješovita preduzeća sa vodećim evropskim korporacijama) igrala bi još veću ulogu. E, tu ulogu Rusije u Evropi, SAD nastoje da spriječe. Rastom uloge Rusije u Evropi slabi uloga SAD-a. SAD su svjesne da je Evropi geografski, (zajednička granica koja se mjeri dužinom od nekoliko hiljada kilometara), mentalitetski, kulturološki… i na svaki drugi način mnogo blilža Rusija nego oni od kojih ih dijeli nekoliko hiljada kilometara okeana. Amerikanci su svjesni Ruskih resursa u sirovinama i radnoj snazi kao što su svjesni i tehnoloških mogućnosti zapadne evrope. Svjesni su i toga da se Rusija proteže na dva kontinenta i da preko nje, i sa njom u saradnji, Evropljani mogu mnogo lakše osvajati veliko azijsko tržište. Naročito su svjesni tehnološke, finansiske i svake druge moći ujedinjene Njemačke. Stoga svaki potez SAD-a usmjeren je, ne da finasiski oslabi Rusiju (mada ni to ne treba zanemariti) već da spriječi, ili u najmanju ruku odloži, približavanje Evrope i Rusije. Problem oko Ukrajine je posledica Američkog djelovanja u tom smislu. Trebalo je naći načina da se pronađe razlog za koliziju između ova dva dzina (Evrope i Rusije). SAD su pronašle način da ih udalje jedne od drugih kao što su inicirale trajnu tačku razdora izmedju njih. Sa ove tačke gledišta SAD u saradnji sa njihovom ispostavom u Evropi Engleskom su odradile, po njihove interese, izvanredan posao.
tako mali đokica sokoli ruse…..
Kad je prije desetak godina govoreno da su desavanja sa Srbijom samo generalna proba za atak na Rusiju mnogi su izmijavali tu tezu. Mislim da im danas nije do smijeha.