Lavrov: Neosporno je da se američke vlasti mešaju u pitanja pravoslavlja

Rusija će sačekati pismene odgovore po svakoj tački njenih predloga o kojima se razgovaralo ove nedelje u Ženevi i Briselu, a zatim će eksperti predložiti predsedniku Putinu kakve mere za bezbednost Rusije treba da se preduzmu. Kremlj je za balans interesa, ali SAD i saveznici žele dominaciju, zato se i promenila bitno situacija u Evropi, pa je našem strpljenju došao kraj, kazao je u petak Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova RF, na godišnjoj konferenciji za strane i domaće novinare.

Ruski ministar je istakao da se gomila oružje u zemljama koje graniče sa Rusijom, dok se u Ukrajini, uz pomoć članica NATO, prave vojne baze.

– Rusija ne voli da preti batinom, ali ume da zaštiti svoju bezbednost i interese – istakao je Lavrov. – Kad se u susednim zemljama na Baltiku i Poljskoj koncentrišu vojne snage, vojska i tehnika, naravno da Rusija mora da reaguje i doveze svoju vojnu tehniku i jedinice.

Pitali su novinari Lavrova o eventualnom ulasku Švedske i Finske u NATO.

– Svi vidimo da je Americi potreban NATO kao instrument. Zato Stoltenberg, generalni sekretar Alijanse, govori da bi Finska i Švedska brzo bile primljene u NATO. Rusija uvažava suverenititet ovih zemalja i nada se da će one ostati neutralne – kazao je Lavrov.

Objašnjavajući zbog čega Rusija traži od SAD i NATO pismene garancije, Lavrov je kazao da se u prošlosti mnogo toga obećavalo, ali kasnije nije ništa ispunjeno. Podsetio je da postoje stenogrami razgovora Gorbačova i američkog državnog sekretara Džejmsa Bejkera koji je obećavao da se posle ujedinjenja Nemačke, NATO neće širiti na Istok.

Ruski ministar je komentarisao zamerke američkih političara jer je predsednik Kazahstana tražio pomoć od Organizacije država kolektivne bezbednosti bivših sovjetskuh republika. Lavrov je kazao da je Kazahstan članica ODKB i zato je predsednik Tokajev tražio pomoć, a čim je teroristička opasnost prošla savezničke jedinice su počele povlačenje.

Novinari su hteli da čuju komentar Lavrova na izjavu šefa evropske diplomatije Đozepa Borelja koji je bio nezadovoljan što EU nije uključen u pregovore o bezbednosti. Ocena Moskve o tim pregovorima je dobro poznata – glavni pregovarač u ime Zapada je Amerika, a u NATO i EU se nalaze američki lobisti.

Što se tiče zapadnih sankcija Lavrov je rekao da se Rusija već privikla i spremna je da nađe rešenje.

– Od njih možemo da očekujemo bilo šta – rekao je Lavrov. – Ako smo ranije imali iluzija, u poslednjih sedam godina ih nemamo.

Lavrov je naveo da je za Moskvu neprihvatljivo i da Ukrajina ostane van NATO, a da dozvoli zapadnim zemljama izgradnju vojnih objekata i baza na Azovskom moru.

– To je za nas takođe neprihvatljivo, jer je razmeštanje ofanzivnog naoružanja na teritoriji naših suseda, u ovom slučaju Ukrajine, koje će predstavljati pretnju po Rusiju, još jedna crvena linija – zaključio je ruski šef diplomatije.

Grčki novinar je pitao Lavrova može li diplomatija da pomogne da se poprave odnosi u podeljenjom pravoslavlju.

– Crkva je odvojena od države, zato se naša diplomatija ne meša u crkvene odnose. Ali na drugoj strani neosporno je da se američke vlasti mešaju u pitanja pravoslavlja, jer je njihov specijalni predstavnik za slobodu veroispovesti, pravio pritisak na patrijarha Vartolomeja kad je stvarana raskolnička nekanonska crkva Ukrajine.

Govoreći o uzrocima koji su doveli do toga da su Rusi koji žive na Krimu hteli da se pripoje matici, Lavrov je podsetio na divljanje nacionalista 2014. godine.

– Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba savetovao se sa hrvatskim rukovodiocima o njihovom iskustvu u akciji “Oluja” kad je proterano 200.000 Srba. Na Zapadu treba da čuju šta ukrajinski političari govore protiv Rusa i drugih koji govore ruskim jezikom – objasnio je Lavrov