Lament nad praznom kasom: Život pod udarom javnog duga (VIDEO)

U Crnoj Gori gde je kompletno paralisana skoro cijela univerzitetska i stručna elita, nije ni čudo što su i radnici, bilo u sindikatu ili van njega, svih ovih godina nasjedali na jednu strašnu prevaru koju im je podmetala DPS vlast, naglasio je glavni urednik IN4S Gojko Raičević gostujući u emisiji „Neđelja u petak“.

„Ogromne krađe, neodgovorne privatizacije i nedomaćinsko poslovanje budžetom i resursima, što je decenijama sprovodila ili tolerisala DPS vlast dovele su do toga da danas imamo javni dug od 3 milijarde evra i oko samo 182 hiljade zaposlenih ili pak samo oko 140 hiljada zaposlenih koji uplaćuju poreze i doprinose. Ovo nominalno znači da je svaki od tih 140 hiljada zaposlenih koji uplaćuju doprinose i penzije po osnovu javnog duga dužan državi oko 21.400 evra tj. približno platu koju ostvari za tri i po godine“, kazao je Raičević.

Napomenuo je da je realna situacija sigurno još mnogo gora, jer u toj ukupnoj cifri sigurno ima i desetine hiljada fiktivno zaposlenih partijskih kadrova koji ne stvaraju bilo kakav realan dohodak, „već u stvari otimaju sredstva koja bi trebalo da pripadnu stvarnim radnicima, profesorima, ljekarima, invalidima, penzionerima, majkama i djeci“.

Živimo u obmani da nam raste BDP, u stvari nismo sposobni da otplatimo dugove

„Godišnje je potrebno oko 410 miliona da bi se pokrile penzije oko 130 hiljada korisnika starosnih, invalidskih i porodičnih penzija. Zvuči zastrašujuće da je iznos javnog duga dovoljan da se njime pokriju sve penzije u roku od 7 godina.

Isto toliko je zastrašujuće da će očekivani troškovi kamata na servisiranje javnog duga biti u 2019. između 100-120 miliona evra a da do 2030. ukupno plaćena kamata dostigne i cijelu milijardu evra.

Mi živimo u obmani da nam raste BDP a u stvari previđamo da se taj rast dešava samo na bazi stalno novih kreditnih zaduženja koja na kraju nismo sposobni da otplatimo“, kazao je Raičević i naglasio:

„Radnici se tek sada bude, kada je kompletna industrija uništena a ono što je vrijedelo prodato strancima.

Mi skoro sve uvozimo pa čak i 90% potreba hrane pa su na taj način i stvarni efekti u turizmu minimalni jer mi strancima prodajemo u stvari od njih uvezenu robu“.