Лакушић: Била ми је част да посјетим манастир Режевићи

Пише: Зоран Вујадинов Лакушић

Била ми је част да заједно са уваженим колегама – директорима предузећа, посјетим манастир Режевићи, значајан православни манастир у Црној Гори.

Имали смо прилику да са игуманом Козмом, старјешином манастира, разговарамо о активностима свештенства и њиховим привредним активностима од којих имају корист и становници Црногорског приморја.

Разговор је био веома занимљив, а игуман Козма нам је представио значај очувања и унапређења националне културе и историје.

Наставили смо разговор о изазовима са којима се суочавају манастирски свештеници, али и о њиховим успјесима у очувању традиције и континуираном дјеловању у производњи маслиновог уља.

Резултат је уље врхунског квалитета, због медитеранске климе и доброг земљишта је баш оно што маслина тражи.

Некада су се маслине циједиле на каменом млину, док је сада таквих у Црној Гори само неколико. Стара преса која датира из 60-их година налази се у манастиру Режевићи.

Манастир је по предању саграђен је на мјесту паганског храма из античког периода. Манастир има три цркве. Цркву Успења пресвете Богодорице саградио је српски краљ Стефан Првовјенчани 1226. године.

Цркву архиђакона Стефана подигао је цар Душан 1351. године, када је Паштровићима признао племство и подарио Законик по којему су Паштровићи судили на племенском суду Банкада на Дробном пијеску. Та црква је порушена почетком 19. вијека и на њеном мјесту изграђена већа.

Највећа црква у манстирском комплексу је црква Свете Тројице изграђен 1770. године са звоником дозиданим 1839. године. Манастирски конак изграђен је средином 19. вијека.

У манастиру су сачуване фреске из 16. вијека са слојевима из 13. вијека, вриједне иконе и црквени предмети, преостали из седмовјековне историје у којој је манастир више пута пљачкан од разних освајача када је уништено више старих књига и докумената.

У Режевићима је пронађен 1860. године Паштровски статут који се сматра последњом прерадом Душановог законика, тада је однесен и данас се чува у Загребу. Манастир Режевићи је као и данас увијек био поред важних путева, па је остало записано да је овдје био стуб са удубљењем за бокал вина, као знак гостопримства, намијењен за путнике пролазнике.

Могу рећи на крају да људи који не знају или не чувају своју историју немају будућност, јер је она основа за разумијевање себе и свог окружења.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: