Zaštitnik

Piše: Emilo Labudović

Zaštitnik imovinsko – pravnih interesa je institucija čija je prevashodna funkcija da štiti državu od finansijskih zloupotreba i štete nastale bilo nečijim neznanjem, samovoljom, zloupotrebom položaja ili otvorenom pljačkom. I to je sasvim u redu, jer državu treba štititi od onih koji postupaju u njeno ime. Jer, odavno je umrla čuvena Kenedijeva rečenica (mada kažu da ju je „pozajmio): „ne pitaj šta država može da uradi za tebe, već šta ti možeš da uradiš za nju“? A mnogi su za nju „uradili“ toliko da je ova sintagma ispala sasvim obrnuto. A u tom slučaju na scenu stupa njen zaštitnik, da spašava što se spasiti može.

I Crna Gora, kao država koja je „uradila“ za mnoge toliko da još ne može sebi da dođe, ima svoga zaštitnika. Nije bitno ko je personalno, važno je da ga ima. Činjenica da se tako rijetko oglašava u javnosti trebalo bi da uputi na zaključak da je u državi otprilike sve u redu i da svi rade za nju, a ne protiv nje. Ipak, kad se dotični oglasi, e, onda je to baš glasno, toliko da se izdaleka vidi kako je „nešto trulo u državi Danskoj“! A, bogme, i u ovoj našoj.

Ako izuzmemo ono čuveno potraživanje od već odbačenog prvog čuvara pravde i slobode Crene Gore, onog nesrećnog Kate, kome bi da zakinu desetak hiljada evra zbog maltretiranja poznatog advokata, jedino pažnje vrijedno oglašavanje zaštitnika desilo se nedavno. Naime, zaštitnik je pred sud postavio odštetni zahtjev po kojem je bivša miistarka prosvete… i ostalog, dužna da, za početak, isplati 100 hiljada evra, za koliko je navodno oštetila državu „nezakonitom smjenom direktira škola“.

Tužena Vesna Bratić, eks ministarka, već početkom nandata, posmjenjivala je oko 140 direktora škola sa obrazloženjem da nijesu obavili ono na šta ih je zakon obavezivao.

Nije mi ni na kraj pameti i ne smatram se kvalifikovanim da tumačim pravne finese ovog slučaja. Ali, posigurno znam ovo: te smjene mi neodoljivo liče na jedan čuveni vic. Po njemu, na jednoj buvljoj pijaci muž i žena su, svako na svojoj tezgi, prodavali raznu robu. U jednom trenutku, pred muževom tezgom se napravila gungula, čula se vika i zapomaganje „drž’te lopova“, pa je žena, normalno, potrčala da vidi o čemu se radi. Zatekla je muža uzrujanog i pitala ga: „Šta to bi? „Ode kasetofon“, odgovori on. „Po kojoj cijeni“?, pita žena. „Po nabavnoj“, odvrati joj razbješnjeli muž. Tako je, uz izvinjenje časnim pojedincima, najveći broj direktora Vesna otpremila „po nabavnoj“, jer su im od presudnih uslova za izbor na tu časnu funkciju najubjedljuvije bile DPS/SDP/SD/BS… itd članske karte. Ali, nije ovdje o tome riječ.

Naravno, ne želim ni u primisli niti da branim Vesnu, braniće nju moj zemljak, advokat, a još manje da osporavam pravo zaštitnika da štiti. Naprotiv. Ali me, kao građanina oštećene države, živo interesuje da li će i kada će zaštitnik presaviti tabak i zatražiti da i drugi nadoknade štetu koju su, činjenjem ili nečinjenjem, napravili državi? Hoće li neko vratiti 10 miliona evra za ono čuveno pravno – finansijsko majmunisanje oko „Limenke“? Hoće li iko nadoknaditi štetu koja je napravljena budzašto prodajom KAP-a onom nikšićkom pekaru koji ga je, pošto je namlatio milione i prisvojio hektare zemljišta, konačno zatvorio? Ko će da nadoknadi onih 100 miliona evra koje je država morala dodatno da isplati Kinezima jer je neko „zaboravio“ da isplanira podgoričku prilaznicu auto – putu? Hoće li i kada će bivši ministar poljoprivrede vratiti makar cenat od onih netragom nestalih i razgrabljenih 50 miliona dolara Abu Dabi fonda? Hoće li zaštitnik obeštetiti državu za onu čuvenu „prodaju“ podgoričkog gradskog zemljišta usred grada onom čuvenom kučkom stočaru koji je naprasno postao biznismen, po cijeni kojoj se zemlja prodavala na krajnjoj periferiji? Hoće li zaštitnik konačno prelistati desetine i desetine ugovora kojima je, u bescijenje (a uz vrlo cijenjenu proviziju), rasprodavana državna imovina i utvrditi čiji su potpisi na njima? Hoće li onaj Jovanić i njegova stečajna mafija, makar simbolično, vratiti nešto od silnog „blaga“ koje su namakli sudeći „i po babu i po stričevima“ i rasprodajući tuđi znoj i muku? Hoće li… hoće li… nada, kažu, umire poslednja, a ova je, izgleda, „gecrkten“ još odavno.

Sva je prilika da će državu da obešteti jedino Vesna Bratić, čije je ministrovanje još od prvog dana bilo „na nišanu“ crnogorske „duboke države“. Strukture koja se, i pored nominalne smjene vlasti, i dalje drži „kao Skadar na Bojani“ i ne da da se iz mafiokratije makar za korak iskorači u demokratiju i vladavinu zakona. U sistem u kojem će zaštitnik jedako tretirati kako Vesnu Bratić tako i Aca i Mila Đukanovića, Veselina Pejovića, Ivana Brajovića, Petra Ivanovića, Miomira Mugošu, Blaža Jovanića… razne „gvozdenoviće“, itd, itd. Tome se uzalud nadamo sve dok se do poslednje cigle ne razuri pravosudno – tužilački zamak koji su kreirali i sa svitom poltrona gradili Vesna Medenica, Katnić i ini. „Ne lipši magarče do zelene trave“, rekla bi moja pokojna baba.