Naslovna Pogled Kulturne aktivnosti na Beogradskom sajmu pre Aprilskog rata 1941.

Kulturne aktivnosti na Beogradskom sajmu pre Aprilskog rata 1941.

0
Beogradski sajam

Piše: Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Beogradska opština na čelu sa Vladom Ilićem radila je na nasipanju i izgradnji Novog Beograda. Predsednik vlade Milan Stojadinović posetio je Novi Beograd pri početku radova. Aprilski rat 1941. prekinuo je rad na nasipanju peskom.

Bio je podignut aerodrom i fabrika Rogožarski. U Zemunu je bila vazduhoplovna industrija (Ikarus, Zmaj). Podizanjem mosta kralja Aleksandra omogućeno je povezivanje Beograda sa Zemunom i izgradnja sajma 1937. Sajam je bio povezan sa Beogradom, Zemunom i sa aerodromom. Društvo za priređivanje sajma i izložbi u Beogradu osnovano je 1934. Za lokaciju sajma izabran je prostor na levoj obali Save, kod novopodignutog zemunskog mosta. Položen je kamen temeljac 6. juna 1937. na močvarnom zemljištu. Posle tri meseca na 14 hektara močvarne zemlje izgrađen je sajam. Izgrađeno je 26 paviljona. „Društvo za priređivanje sajma i izložbi” izgradilo je centralnu kulu i 5 paviljona, nacionalne paviljone podigli su Italija, Mađarske, Čehoslovačka i Rumunija. Svoje izložbene paviljone imalo je 17 firmi, među kojima su bili „Zorka”, „Filips”, „Auto-Union”, Svoj paviljon imala je Zadužbina Nikole Spasića. … . (1)

Sajam je otvoren 11.septembra 1937. Posle Prvog jesenjeg sajma, u decembru 1937. priređena je Izložba živinarstva. Prolećni sajam organizovan je u martu 1938. Sajam automobila…

Jesenji sajam 1938. imao je 910 izlagača, na sajmu je firma „Filips” postavila televizijsku emisionu stanicu. Programe te stanice su posetioci sajma mogli da prate na prijemnicima u paviljonima. Na sajmu je bilo priređeno još 13 privrednih specijalizovanih izložbi, 4 radio izložbe, Zemaljska lovačka izložba, Zemaljska zanatska izložba, Izložba dečije zaštite, Izložba slatkovodnog ribarstva, Izložba planinarstva, Međunarodna izložba vazduhoplovstva „Naša krila”, 2 izložbe zaštite od napada iz vazduha…

Priređivane su mnogobrojne kulturne i sportske priredbe i modne revije. Nemačka i Turska izgradile su svoje nacionalne paviljone. (2) Tadašnja štampa pisala je o radu sajma. Priređivane su radio izložbe. (3)

Stojadinović u poseti

Sem za izložbe tehnike Sajam je imao i druge namene. Na sajmu su organizovane kulturne manifestacije. Potporna zadruga beogradskih novinara priredila je za vreme Vazduhoplovne izložbe (1938) prvi narodni festival većih razmera, na kojem su učestvovali igrači, pevači i svirači iz naroda u narodnoj nošnji. Festival je bio otvoren Rusalijama iz sela Mirovče kod Đevđelije. Zatim su sledile igre iz Lupoglav-Božjakovine, iz Blinskog Kuta, iz Lazaropolja kod Galičnika. Nastupali su Srbi iz Bjelovara, Baranjci, Paori iz Banata, Ličani iz Babinog Potoka, Moreška sa Korčule (Kumpanija sa Blata na Korčuli). Publika je za 16 večeri folklora pokazala veliko interesovanje i oduševljenje. (4)

Prvi jugoslovenski koncertni festival održan je 10. i 11. aprila 1938. u velikom paviljonu sajma u Beogradu. Učestvovalo je 210 muzičara, članova Filharmonija u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Dirigovali su dirigenti tri filharmonije L. Matačić, K. Baranović i N. Štritof. U časopisu „Bratstvo” istaknuto je da je festival pobudio pažnju sve naše kulturne javnosti i da je izražena želja da jugoslovenski muzički festival postane trajna institucija. (5)

Na beogradskom sajmu održan je 1939. Drugi festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija. Za 12 večeri prošle su grupe igrača i pevača iz svih krajeva Jugoslavije. Već prve večeri festivala privukle su publiku, koje je svakim danom bilo sve više, a poslednja 2 dana u paviljonu na sajmu nije bilo mesta. (6) U listu „Dubrovnik” koji je pisao o festivalu u Beogradu istaknuto je da je teren Beogradskog sajma nekad bio zapušten i pust, a da je posle izgradnje sajma postao ukras Beograda. Proslava stogodišnjice osnivanja prvih pevačkih društava u zemlji pripremljena je kao slet pjevačkih društava u Beogradu pod pokroviteljstvom kneza Pavla. Predviđeno je da će na sletu učestvovati oko 120 pevačkih društava iz svih krajeva Jugoslavije sa preko 8.000 pevača, da na sletu prikažu stogodišnjicu horskog pevanja u zemlji. Pored koncerata pojedinačnih društava, predviđeno je da se održi na sajmištu koncerat, u kome bi učestovalo 8.000 pevača koji bi zajednički otpevali nekoliko kompozicija. (7) Na sajmu je Glavni zadružni savez priredio 16. juna 1940. Jugoslovensko-bugarsku zadružnu izložbu.

Za Aeroklub kompanija Škoda podigla je na Sajmu 1938. padobranski toranj visok 74 metra. Padobranski toranj bio je najviši u svetu u to vreme. Platforme za skakanje nalazile su se na visinama od 40 i 60 metara. (8)

Sa približavanjem rata Savez Sokola je organizovao predvojničku obuku. Sokolski tečaj za padobranstvo Sokolske Župe Beograd od 26. juna do 26. avgusta 1940. okupio je 250 naraštajaca. Tečaj je pripremio Stručni odbor župe, a vodio zamenik načelnika župe Milan Roksandić. Predavanja su održavana u vežbaonici Saveza Sokola na Terazijama, uveče svakog dana, od 19 do 21 čas, a praktična obuka je vršena na padobranskom tornju na Starom Sajmištu (Novi Beograd). Uvežbavalo se skakanje sa padobranom (9).

U Beogradu je održano zasedanje plenuma Savezne uprave u svečanoj dvorani Saveza Sokola 9. juna 1940. (u zgradi Protokola na Terazijama). Posle sednice Savezne uprave, pošli su svi učesnici sednice na beogradski aerodrom, gde su im, zahvaljujući Aero-klubu, prikazane vežbe spuštanja padobranaca iz aviona. Na aerodromu je bila prisutna i jedna grupa iz četničke organizacije, pa su svi pratili spuštanje naših padobranaca. Nakon toga su pošli do padobranske kule, na sajmištu, gde su im pokazane vežbe u spuštanju padobranom. Tom prilikom se spuštalo i više članova Savezne uprave, sa saveznim načelnikom Ivanom Kovačem na čelu. (10)

Sokolsko društvo Zemun-Matica je zajedno sa Prvom vatrogasnom jedriličarskom grupom „Kondor” u Zemunu proslavila Praznik Ujedinjenja 1940. Program proslave sastojao se iz sokolske akademije u Narodnom domu, svečane sokolske sednice održane u sali Narodnog doma kralja Aleksandra I i osvećenja triju vazdušnih jedrilica, na dečjem igralištu, ispred Narodnog doma u Zemunu. Jedrilicama su kumovali ministar fizičkog vaspitanja naroda Dušan Pantić, predsednik gradskog poglavarstva grada Beograda Jevrem Tomić i komandant vazduhoplovstva brigadni general Borivoj Mirković. (11) Aprilski rat 1941. prekinuo je gradnju planiranih objekata pri proširenju sajma.

Za vreme rata u NDH sajam je služio kao logor. Posle rata na sajmištu su bile smeštene omladinske radne brigade koje su gradile Novi Beograd. Po sećanju Ivana Stojanovića, urednika časopisa „Nove Iskre”, uz akcijaše koji su obavljali proste radove, radili su nemački ratni zarobljenici zanatske radove.

Proba Zemunskog mosta

Beogradska opština na čelu sa Vladom Ilićem radila je na nasipanju i izgradnji Novog Beograda. Kraljevina Jugoslavija je podizanjem mosta kralja Aleksandra omogućila je povezivanje Beograda sa Zemunom i izgradnja sajma 1937. Najznačajnija ustanova na Novom Beogradu pre rata bio je Beogradski sajam. Na sajmu su organizovani saloni automobila, vazduhoplovne izložbe… Sem za izložbe tehnike Sajam je imao i druge namene. Na sajmu su organizovane kulturne manifestacije. Za vreme od 1937. do Aprilskog rata 1941. prostorije Beogradskog sajma su bile otvorene za festivale muzike i narodnih igara. Sa približavanjem rata na padobranskom tornju na Starom Sajmištu uvežbavani su skokovi sa padobranom.

Napomene:

1.„Istorija ispisana na obalama Save”, „Beogradski sajam”;

2.„Motor razvoja srpske privrede”, „Beogradski sajam”;

3.Al. Orjehov, Zemun, „Radio izložba na I međunarodnom Beogradskom sajmu”,„Jugoslovenski Radio časopis Tesla”, Novi Sad, Oktobar 1937, br. 28, str.1;

4.Ljubica S. Janković, „Beogradski festival narodnih igara i pesama”, „Vardar XXVII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1939. godinu”, Beograd, str. 65-69;

5.„Prvi jugoslovenski koncertni festival”, „Bratstvo”, Osijek, 15. maja 1938, br. 5, str. 92;

6.„Festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3. juna 1939, br. 22, str. 4;

7.„Međunarodni sajam u Beogradu”, „Jugoslovenski pjevački slet”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 22. aprila 1939, br. 16, str. 3;

8.Dušan Babac, „Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu“,Beograd, 2006, str. 25;

9.„Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940″, “Oko sokolovo”, Beograd, br. 4, str. 15;

10.„Na sednici plenuma uprave Saveza sokola K.J. doneti važni zaključci za sokolski rad”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14. juni 1940, br. 24, str. 3, 4;

11.I.Sedlaček, „Osvećenje triju vazdušnih jedrilica u Zemunu”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 6. decembar 1940, br. 49, str. 4.

POSTAVI ODGOVOR:

Please enter your comment!
Please enter your name here