Културне активности на Београдском сајму пре Априлског рата 1941.

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Београдска општина на челу са Владом Илићем радила је на насипању и изградњи Новог Београда. Председник владе Милан Стојадиновић посетио је Нови Београд при почетку радова. Априлски рат 1941. прекинуо је рад на насипању песком.

Био је подигнут аеродром и фабрика Рогожарски. У Земуну је била ваздухопловна индустрија (Икарус, Змај). Подизањем моста краља Александра омогућено је повезивање Београда са Земуном и изградња сајма 1937. Сајам је био повезан са Београдом, Земуном и са аеродромом. Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду основано је 1934. За локацију сајма изабран је простор на левој обали Саве, код новоподигнутог земунског моста. Положен је камен темељац 6. јуна 1937. на мочварном земљишту. После три месеца на 14 хектара мочварне земље изграђен је сајам. Изграђено је 26 павиљона. „Друштво за приређивање сајма и изложби” изградило је централну кулу и 5 павиљона, националне павиљоне подигли су Италија, Мађарске, Чехословачка и Румунија. Своје изложбене павиљоне имало је 17 фирми, међу којима су били „Зорка”, „Филипс”, „Ауто-Унион”, Свој павиљон имала је Задужбина Николе Спасића. … . (1)

Сајам је отворен 11.септембра 1937. После Првог јесењег сајма, у децембру 1937. приређена је Изложба живинарства. Пролећни сајам организован је у марту 1938. Сајам аутомобила…

Јесењи сајам 1938. имао је 910 излагача, на сајму је фирма „Филипс” поставила телевизијску емисиону станицу. Програме те станице су посетиоци сајма могли да прате на пријемницима у павиљонима. На сајму је било приређено још 13 привредних специјализованих изложби, 4 радио изложбе, Земаљска ловачка изложба, Земаљска занатска изложба, Изложба дечије заштите, Изложба слатководног рибарства, Изложба планинарства, Међународна изложба ваздухопловства „Наша крила”, 2 изложбе заштите од напада из ваздуха…

Приређиване су многобројне културне и спортске приредбе и модне ревије. Немачка и Турска изградиле су своје националне павиљоне. (2) Тадашња штампа писала је о раду сајма. Приређиване су радио изложбе. (3)

Сем за изложбе технике Сајам је имао и друге намене. На сајму су организоване културне манифестације. Потпорна задруга београдских новинара приредила је за време Ваздухопловне изложбе (1938) први народни фестивал већих размера, на којем су учествовали играчи, певачи и свирачи из народа у народној ношњи. Фестивал је био отворен Русалијама из села Мировче код Ђевђелије. Затим су следиле игре из Лупоглав-Божјаковине, из Блинског Кута, из Лазаропоља код Галичника. Наступали су Срби из Бјеловара, Барањци, Паори из Баната, Личани из Бабиног Потока, Морешка са Корчуле (Кумпанија са Блата на Корчули). Публика је за 16 вечери фолклора показала велико интересовање и одушевљење. (4)

Први југословенски концертни фестивал одржан је 10. и 11. априла 1938. у великом павиљону сајма у Београду. Учествовало је 210 музичара, чланова Филхармонија у Београду, Загребу и Љубљани. Дириговали су диригенти три филхармоније Л. Матачић, К. Барановић и Н. Штритоф. У часопису „Братство” истакнуто је да је фестивал побудио пажњу све наше културне јавности и да је изражена жеља да југословенски музички фестивал постане трајна институција. (5)

На београдском сајму одржан је 1939. Други фестивал југословенских народних игара и мелодија. За 12 вечери прошле су групе играча и певача из свих крајева Југославије. Већ прве вечери фестивала привукле су публику, које је сваким даном било све више, а последња 2 дана у павиљону на сајму није било места. (6) У листу „Дубровник” који је писао о фестивалу у Београду истакнуто је да је терен Београдског сајма некад био запуштен и пуст, а да је после изградње сајма постао украс Београда. Прослава стогодишњице оснивања првих певачких друштава у земљи припремљена је као слет пјевачких друштава у Београду под покровитељством кнеза Павла. Предвиђено је да ће на слету учествовати око 120 певачких друштава из свих крајева Југославије са преко 8.000 певача, да на слету прикажу стогодишњицу хорског певања у земљи. Поред концерата појединачних друштава, предвиђено је да се одржи на сајмишту концерат, у коме би учестовало 8.000 певача који би заједнички отпевали неколико композиција. (7) На сајму је Главни задружни савез приредио 16. јуна 1940. Југословенско-бугарску задружну изложбу.

За Аероклуб компанија Шкода подигла је на Сајму 1938. падобрански торањ висок 74 метра. Падобрански торањ био је највиши у свету у то време. Платформе за скакање налазиле су се на висинама од 40 и 60 метара. (8)

Са приближавањем рата Савез Сокола је организовао предвојничку обуку. Соколски течај за падобранство Соколске Жупе Београд од 26. јуна до 26. августа 1940. окупио је 250 нараштајаца. Течај је припремио Стручни одбор жупе, а водио заменик начелника жупе Милан Роксандић. Предавања су одржавана у вежбаоници Савеза Сокола на Теразијама, увече сваког дана, од 19 до 21 час, а практична обука је вршена на падобранском торњу на Старом Сајмишту (Нови Београд). Увежбавало се скакање са падобраном (9).

У Београду је одржано заседање пленума Савезне управе у свечаној дворани Савеза Сокола 9. јуна 1940. (у згради Протокола на Теразијама). После седнице Савезне управе, пошли су сви учесници седнице на београдски аеродром, где су им, захваљујући Аеро-клубу, приказане вежбе спуштања падобранаца из авиона. На аеродрому је била присутна и једна група из четничке организације, па су сви пратили спуштање наших падобранаца. Након тога су пошли до падобранске куле, на сајмишту, где су им показане вежбе у спуштању падобраном. Том приликом се спуштало и више чланова Савезне управе, са савезним начелником Иваном Ковачем на челу. (10)

Соколско друштво Земун-Матица је заједно са Првом ватрогасном једриличарском групом „Кондор” у Земуну прославила Празник Уједињења 1940. Програм прославе састојао се из соколске академије у Народном дому, свечане соколске седнице одржане у сали Народног дома краља Александра И и освећења трију ваздушних једрилица, на дечјем игралишту, испред Народног дома у Земуну. Једрилицама су кумовали министар физичког васпитања народа Душан Пантић, председник градског поглаварства града Београда Јеврем Томић и командант ваздухопловства бригадни генерал Боривој Мирковић. (11) Априлски рат 1941. прекинуо је градњу планираних објеката при проширењу сајма.

За време рата у НДХ сајам је служио као логор. После рата на сајмишту су биле смештене омладинске радне бригаде које су градиле Нови Београд. По сећању Ивана Стојановића, уредника часописа „Нове Искре”, уз акцијаше који су обављали просте радове, радили су немачки ратни заробљеници занатске радове.

Београдска општина на челу са Владом Илићем радила је на насипању и изградњи Новог Београда. Краљевина Југославија је подизањем моста краља Александра омогућила је повезивање Београда са Земуном и изградња сајма 1937. Најзначајнија установа на Новом Београду пре рата био је Београдски сајам. На сајму су организовани салони аутомобила, ваздухопловне изложбе… Сем за изложбе технике Сајам је имао и друге намене. На сајму су организоване културне манифестације. За време од 1937. до Априлског рата 1941. просторије Београдског сајма су биле отворене за фестивале музике и народних игара. Са приближавањем рата на падобранском торњу на Старом Сајмишту увежбавани су скокови са падобраном.

Напомене:

1.„Историја исписана на обалама Саве”, „Београдски сајам”;

2.„Мотор развоја српске привреде”, „Београдски сајам”;

3.Ал. Орјехов, Земун, „Радио изложба на I међународном Београдском сајму”,„Југословенски Радио часопис Тесла”, Нови Сад, Октобар 1937, бр. 28, стр.1;

4.Љубица С. Јанковић, „Београдски фестивал народних игара и песама”, „Вардар XXVII Календар Кола Српских Сестара за просту 1939. годину”, Београд, стр. 65-69;

5.„Први југословенски концертни фестивал”, „Братство”, Осијек, 15. маја 1938, бр. 5, стр. 92;

6.„Фестивал југословенских народних игара и мелодија”, „Дубровник”, Дубровник, 3. јуна 1939, бр. 22, стр. 4;

7.„Међународни сајам у Београду”, „Југословенски пјевачки слет”, „Дубровник”, Дубровник, 22. априла 1939, бр. 16, стр. 3;

8.Душан Бабац, „Специјалне јединице југословенске војске у Априлском рату“,Београд, 2006, стр. 25;

9.„Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940″, “Око соколово”, Београд, бр. 4, стр. 15;

10.„На седници пленума управе Савеза сокола К.Ј. донети важни закључци за соколски рад”, „Соколски гласник”, Београд, 14. јуни 1940, бр. 24, стр. 3, 4;

11.И.Седлачек, „Освећење трију ваздушних једрилица у Земуну”, „Соколски гласник”, Београд, 6. децембар 1940, бр. 49, стр. 4.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: