Култура на путу ка спектаклу
Марина Абрамовић, Фото: Википедиа
Ових дана, Битеф фестивал и изложба Марине Абрамовић, провоцирали су многе да дебатују на теме коме је намијењена модерна умјетност и како се она тумачи. Провокативно, интригантно, шокантно, радикално ново – ријечи које описују оно што су култури некада на нашим просторима доносили авангардни умјетници, а публика пратила и подржавала са много већим занимањем и разумијевањем, изгледа, него данас.
„Сасвим је људски да људи нерадо прихватају ново, поготово радикално ново било да је то у науци, у филозофији или у умјетности јер су навикли на нешто старо, имају неке своје стереотипе, предрасуде“, каже психолог Жарко Требјешанин.
А како су и зашто креатори и шира публика почели да се мимоилазе у свијету културе?
„Да би неко могао да апсорбује оно што је ново и да вреднује то што је ново, он мора да има изграђене критеријуме. Ако не познајете умјетност, било коју, не можете да превазиђете нешто у шта нисте ни ушли, што би рекао Хегел“, истакао је Требјешанин.
Траже пречице и лакша решења и образовани и они који то нису. Стиче се утисак да је дошло до замене теза те се од културе тражи забава, осјећај пријатног умјесто естетике, пажња аудиторијума појачава се сразмјерно спремности умјетника да понуди необично искуство, доживљај, једном ријечју – спектакл.
„Умјетност – ако је права умјетност – она би требало да дјелује и на човјеков ум, али и на срце и на емоције, на душу и морала би да га обогати, на неки начин преобрази“, указао је Требјешанин.
Ствар је престижа данас појавити се на неком културном догађају. Више се ни не питамо може ли умјетност да мења свијет.
демонска ,,уметност,, атак на Православље..