Kukrika

Piše: Nebojša Jevrić

Kukrika se predstvljao kao pesnik i voleo je kafane u kojima sede pesnici.

Kad bi se upio, naduvao, nagutao tableta, roknuo opijumom, jer on je bio molotovac – ništa nije odbijao, recitovao je izazivajući užas kod društvenopolitički podobnih pesnika, kod postmodernista koji su pisanje o ničemu smatrali osnovom d.p. podobnosti. Na prste su se mogli nabrojati pesnici koji nisu posvetili pesmu Maršalu Titu dok je polako odumirao u Lajbahu.

Kad je umro izašla je knjiga “Kad te zaboli duša” sa svim tim pesmama.

Na naslovnoj strani bio je Titov portret koji je napravljen od belih i plavih ljubičica.

Siročići Josipa Broza formirali su “Odbor za zaštitu imena i dela J.B.T”

Stojeći na stolici, stolu, šanku… Kukrika je recitaovao recitaciju koju je sam umotvorio:

“Neću da budem isti,

Dosta mi je mita,

Dosta revolucije,

Partije i Tita.”

A onda su dolazila po njega. Uglavnom.

U zatvoru su ga posle tretmana garavušama (nedemokratski pendreci za trideset centimetara kraći od ovih demokratskih ali jednako efikasni) vodili kod sudije.

U zatvoru je Kukrika odbijao da radi.Kao i na slobodi.Smatrao je da rad ponižava čoveka.Sebe je doživljavao kao mislioca kojem je bilo nedopustivo da se bavi bilo kakvom fizičkom aktivnovću.

Imao je glavu nesrazmerno veliku u odnosu na telo i koso čelo. Kad bi ko o radu počeo da priča on je zbunjeno gledao u sagovornika buljavim plavim očima.

Bio je etalon lenjosti. Nikakve garavuše ga nisu mogle primorati da se pomeri iz ležećeg položaja. Bio je skapoležina. Skapoležina je najveći stupanj lenjosti. Reč je poreklom iz Banata ali se Kukriki dopadala. Kad bi ga pitali šta je odgovarao bi :“skapoležina”.

Prezirao je šanere.Kad bi nam nestalo pića na permanentnim žurkama Kukrika je uzimao kofer i odlazio u mrak. Kakvi „češalj“,“ četka“ i ostali obijački alat. On je od obijačkog alata koristio samo ciglu. Napunio bi kofer pićem i davanje parastosa preminulom ruskom lideru Čerenjku moglo je da počne.

Spavao je gde bi se zatekao a dolazio je sa svih strana. U urbanu legendu ući će njegovo noćenje u mrtvačnici.

Od Doka, studenta medicine, u “Kolarcu” je dobio šaku lekova.U tom času je počela racija.I Kukrika je izgutao punu šaku sa kriglom piva.

Srušio se kao sveća.

Došla je hitna pomoć. Nije davao znake života.

Odneli su ga u mrtvačnicu.

Probudio se u mrtvačnici u zoru.

I počeo da recituje pesmu, svoju omiljenu, o partiji i Titu.

“Bilo je to prvi put da me niko nije prijavio.Pošten svet ti mrtvaci!”