Kud onaj kaubojski egoman nađe baš Crnogorca da ga gura ko poslednju fukaru?

Piše: Dragoslav Dedović

Inauguracija je zasenila sve, ali bilo je još ponešto: Crnogorce ćuškaju u NATO-u. U Srbiji je TV upodobljen ali internet – slobodan. U Valjevu poneko slavi uz „Spremte se, spremte“. Seksizam je produžetak turbofolka.

Ne mogu sve da popamtim. Cirkuske tačke u virtuelnom prostoru se nižu jedna za drugom, a protagonisti su uglavnom političari. Ne saznajemo više šta je načelo njihovih politika, njihovoj principijelnosti ionako više niko ne veruje, ponajmanje oni sami. Ali marginalije nas zabavljaju ili plaše, kako koga.

Prvo trampovanje u Briselu i prva kolateralna šteta – đetić. Kud onaj kaubojski egoman nađe baš Crnogorca da ga gura ko poslednju fukaru? E, da to beše u Crnoj Gori, išamar’o bi ga naš junak. No je usred Brisela izguran na nezaboravan način. Taman da na vreme shvati odnose moći. Nas i Amera trista miliona. Da je fino navukao crvenu haljinicu kao Kolinda i da je treptao, ili barem da je odabrao neku ležernu odeću kao dan ranije komšija Rama, ništa mu se ne bi desilo. Ili skoro ništa.

U seni briselskog trampovanja nekako je zaboravljena prezentacija monitoringa medija koju je tokom izborne kampanje obavila beogradska nevladina organizacija BIRODI. Predstavnici te organizacije su na konferenciji koju je pre desetak dana organizovao Evropski centar za politiku u Briselu izneli svoje nalaze koji, pojednostavljeno rečeno, govore o apsolutnoj dominaciji Vučićevog bloka u elektronskim medijima. Srpski diplomatski predstavnik je reagovao još u Briselu tvrdeći da građani imaju slobodan internet, pa ne vidi problem. Glasači vladajućih stranka se – naučno dokazano – pre svega informišu na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Pošto na neprestano Vučićevo agresivno iskakanje iz ekrana u dnevne sobe svako može za nevolju da ode na internet, nema problema. Glupost ovakvog diplomatskog argumenta je već legendarna. Jer kad diplomata hoće da se pravi blesav onda bi trebalo da mudro ćuti. U Srbiji je usledila medijska odmazda nad nevladinim analitičarima. Treća naprednjačka liga puca u BIRODI preko svog tabloida te nastaje klasična pljuvačina začinjena lažima. Narodni poslanik, funkcioner SNS i novinar Vladimir Đukanović, je optužio BIRODI da pravi takozvana istraživanja koja su „rađena kako bi oni što ne misle dobro Srbiji imali municiju da pucaju po njoj“. Dakle, nije kriv lopov, nego onaj ko prijavi krađu! Poslanik Đukanović je član skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, pa bi po prirodi posla morao da se mane paljbe po kritičarima srpskih medijskih deformacija i da se pozabavi, recimo, Sobranjem.

Naime, licencirani srpski špijun je „radio svoj posao“ u makedonskom Sobranju hvatajući sam sebe u idiotskoj selfi-pozi među razularenim nasilnicima. Kad makedonska strana traži objašnjenje skandala, onda je to za srpsku političku čaršiju skandalozno. Iz čista mira, Dačić (šef onog genijalca iz Brisela koji kaže: ako ti je mrak na televiziji, uključi internet) počne da nabraja koji sve Makedonci navodno prave selfije po Beogradu rušeći demonstracijama Vučića. Kud srpski vrhovni diplomata ne pogodi ni jedno ime kako treba. Kud se ti ljudi sprdaju sa njegovom izjavom jer je jedan od njih sada poslanik u Sobranju, drugi se bavi naučnim radom u Italiji, a treći baš i ne ide rado u Beograd.

Nije čudo što su srpski udbaši prolupali, kad seksistički keramičar Gašić nakon duge i bolne apstinencije od fotelje po voždovoj volji evo od neki dan među službama zavodi red. Vožd za to nema vremena, čita Mirosavljevo jevanđelje.

A i donedavna nada svekolikog građanstva Janković počeo da plaši novinarke ljubilačkim namerama. Posle se izvinjavao umotavajući svoju trapavost u intelektualne oblande. Razlika između ruralne i urbane Srbije je u tome da seoski domaćini vole kad novinarke kleče, a u Krugu Dvojke koleginicama nude da ih pred kamerama izljube.

Ipak, jedna sudska ujdurma iz Valjeva će ući u sve anale srpske gluposti. Kako ono beše: „Komandante Gorske garde, do Kraljeva i sve širom do Valjeva“. Četnički harmonikaški hit na Jutjubu je preslušalo pola miliona ljudi, pa nam valja pretpostaviti da je Nikola Kalabić nekim sudijama iz te nahije najomiljeniji lik uz rakiju. Kako inače objasniti nedotupavu odluku Višeg suda u Valjevu da rehabilituje Nikolu Kalabića, četničkog koljača najgoreg soja?

Nikada ne bih ni pomislio da ću se jednom složiti sa Dačićem, Vulinom i Nebojšom Stefanovićem. Oni su negodovali zbog odluke. Istoričar Predrag Marković je poentirao rekavši da je Kalabić „kao karikatura iz partizanskog filma“ jer je stvarno bio brutalni zločinac. Međutim, kratko pamćenje je u Srbiji vrlina.

Podsećam: Bio je to utorak, 21. decembra 2004. Skupština Srbije je izjednačila prava pripadnika četničkog i partizanskog pokreta. Za predlog Srpskog pokreta obnove glasalo je 176 poslanika, a protiv su bila 24 poslanika. Uzdržana su bila četiri, a nije glasalo devet poslanika.

Tadašnja impozantna većina srpske političke elite utrla je put današnjem pravnom češljanju brade Nikole Kalabića.

Šta nam sve ovo govori?

Crnogorce će da ćuškaju u NATO-u. Vučićeva ekipa će i dalje da tvrdi jebeš TV, internet je slobodan. Valjevski pravnici će da likuju uz „Spremte se, spremte“ jer po njima likovi iz te pesme nisu suštinski duhovni blizanci crnokošuljaša koji su uvek za dom spremni. Seksizam u urbanom i ruralnom ruhu jeste samo produžetak turbofolka političkim sredstvima.

Nažalost, nastaviće se…

Preuzeto sa portala DW.COM