Крвна освета никшићких породица траје већ 35 година: Сукоб фамилија завршио крвавим криминалним обрачунима, а овако је почело

Неколико деценија прије него што је почео крвави рат кавачког и шкаљарског клана, кроз који су се често преплитали мотиви крвне освете, такав сукоб имале су двије породице из Никшића – Вилотијевићи и Радуловићи.

.
Сукоб двије фамилије убрзо се преточио у криминалне обрачуне, а породице су у рату которских кланова заузеле своје стране – Вилотијевићи су стали на страну кавчана, Радуловићи на страну шкаљараца.

Ова крвава прича почела је 4. октобра 1986. у ватреном обрачуну код хотела “Оногошт”, када су се на семафору зауставили “фића”, “лада“ и “застава 128”. Тада је из “ладе” неко из пушке запуцао према “застави” у којој су били браћа Зоран и Кићун Вилотијевић.

У остала два аутомобила била су браћа Радуловић – Славко, Ранко и Мијо. Испаљени хитац усмртио је Зорана, због чега је његов брат узвратио пуцњавом. Смрт Вилотијевића подигла је на ноге цио Никшић, јер су одмах кренуле да круже приче како ће услиједити крвна освета.

На суђењу које је услиједило, Радуловићи су осуђени на затворске казне: Славко и Ранко на по 15 година, а Мијо на 13 година затвора. Циљ казни био је управо покушај да се спријечи крвна освета међутим то је било безуспјешно. У рату двије породице Радуловића и Вилотијевића убијени су касније и Зоранов брат Кићун и Кићунов син Филип Вилотијевић, али ове ликвидације никада нису доживјеле свој коначни расплет. Доказа да су они били жртве крвне освете није било.

Из породице Радуловић убијен је Славко Радуловић, у кога је пуцао Милан Вилотијевић Лезо, а смрт његових синова је онда наводно планирао Ранко Радуловић. Обрачун двије породице однио је и живот тројице њихових пријатеља. Новица Канкараш је убијен у кафанском обрачуну, Зоран Јањушевић је извршио самоубиство у затвору, Немања Бечановић је пуцао себи у главу у подруму своје куће у Никшићу.

Када је у Валенсији нестао товар од 300 килограма кокаина, чиме се которски јединствени клан распао на двије групе, кавачку и шкаљарску, и зараћене породице заузеле су стране. Вилотијевићи су се приклонили кавчанима, а Радуловићи шкаљарца.

Радуловић сарађивао са вођом шкаљараца?

Штавише, црногорски контроверзни бизнисмен Ранко Радуловић, који је више пута хапшен због различитих кривичних дјела, навођен је и као један од најближих сарадника Игора Вукотића и тренутно се налази у Истражном затвору због сумње да је са поменутим Вукотићем и Ерогеном Брајовићевом формирао криминалну групу коју је Специјално државно тужилаштво оптужило за покушај и планирање више ликвидација. Нјима је у току суђење у подгоричком Вишем суду, али иза затворених врата.

Осумњичени су да су планирали убиства специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића и његовог сина, бивше тајне агенте Душка Голубовића и Зорана Лазовића, полицајца Душка Копривице, како и особе из криминалног миљеа… Радуловић је све негирао:

Силовао у Босни?

На захтјев истражних органа Босне и Херцеговине, који су Радуловића теретили и за ратне злочине почињене током рата у Фочи, Радуловић је августа 2019. године саслушан приликом чега је негирао оптужбе за ратне злочине.

Како су раније писали медији, њега је свједокиња М. која је била међу заточеницама у Караман-кући, логору за жене у селу Миљевина, крај Фоче, једном од најозлоглашенијих мјеста у коме су жене силоване и злостављане током рата у БиХ, у писаној изјави је навела да је, у ноћи када је доведена, из стана извео војник који јој се представио као Ранко Радуловић из Црне Горе, добровољац у јединици Драгољуба Кунарца. Радуловић ју је, како је навела у писаној изјави, први силовао.

“Тражио је да се скинем. Питала сам га зашто и рекла да имам 16 година. Он се наљутио… Скинуо ме је и силовао… Била сам крвава по цијелом тијелу. Примијетила сам да имам посјекотине на рукама. Рекао ми је да ми је боље да ме је он одвео него да ме је силовала већа група војника”, рекла је свједокиња М.

Иначе, Ранко Радуловић у свом власништву има и низ угоститељских објеката и других некретнина у Црној Гори, које су се више пута нашле на мети бомбаша. Хронолошки гледано, последњи пут му је запаљена викендица на Жабљаку у јануару 2020. године године, а причињена је само материјална штета. Претходно је бомбаш бацио експлозивну направу на његов кафић “Тани” у Никшићу.

Породица Вилотијевић

И данас се прича да је након сукоба осамдесетих година, породица Радуловић практично протјерала Вилотијевиће из Никшића, након чега се они настањују у Србији, тачније у Новом Саду.

Запажену улогу у криминалном миљеу деведесетих година у Србији имао је Кићун Вилотијевић, који је међу новосадским жестоким момцима тог времена завређивао углед и статус. Кићун је убијен 1999. године испред кафића “Каскада” у новосадском насељу Лиман, а непознати убица је тада ранио и Микана Новаковића, Кићуновог рођака.

Полицајци су мотив убиства тражили управо у сукобу двије породице, али им расвјетљавање истраге није пошло за руком. Иза Кићуна остала је легенда која говори о његовој моћи, да је важио за човјека чије дозвола тражила за сваки озбиљнији посао у “сивој зони”, те да је ликвидација изведена уз подршку тајних служби.

Кићун је иза себе оставио и троје дјеце, синове Филипа и Стефана и ћерку Јелену, који су по свему судећи кренули утабаном стазом коју им је оставио отац криминалац.

Филип Вилотијевић – Рањен бјежао, али узалуд

Нјегов старији син Филип убијен је 2015. године на Палићу када је имао само 25 година. Годину дана раније, у полицијској евиденцији Филип је имао чак 16 кривичних пријава, а још од малољетничких дана био је повезан са многобројним кривичним дјелима међу којима су и два тешка убиства у покушају, али и недозвољено ношење оружја и насилничко понашање. Правоснажно је осуђен једино због пуцњаве на београдском сплаву “Джаст ванила” која се догодила 2013. године. Тада је убијена Тамара Радуловић (29), дјевојка коју је погодио залутали метак.

Медији су писали да се након пуцњаве крио на Косову у Пећи, гдје га је “чувао” син албанског нарко-боса Насера Кељмендија. Након скривања, ухапшен је на граничном прелазу Мердари и неко вријеме је провео у притвор. У центру истраге нашао се и у новембру 2012. године, када је осумњичен да је пуцао на Немању Ј. испред ОШ “Жарко Зрењанин” у Новом Саду. Тужилаштво је ипак одбацило овај случај због промјене исказа оштећеног и недостатка свједока.

Филип је убијен на Палићу, после потјере атарским путевима и кише метака сасуте на БМW X6 у ком си били он и Ален Курина, човјек ког је по хапшењу пред крај 2016. године министар полиције Небојша Стефановић означио као вођу најјаче криминалне организације на сјеверу Србије.

(Мондо)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: