Kruna jednog novinarskog pera: Intervjui Milivoja Pavlovića kao književna baština

Na svečanosti održanoj uoči velikog hrišćanskog praznika u Skupštini grada Beograda, uručene su Nagrade grada za doprinos u prethodnoj godini.

Jednoglasnom odlukom žirija kojim je predsedavao urednik lista „Politika“ Bojan Bilbija, nagrada za novinarstvo i publicistiku pripala je dr Milivoju Pavloviću za knjigu „Deset portreta i deset razgovora“, u izdanju Službenog glasnika.

U okviru ove monumentalne publikacije od preko 700 strana, predstavljeno je deset celovitih monografskih celina o najznačajnijim srpskim književnicima — piscima čija se dela izučavaju od osnovne škole do fakulteta.

U knjizi su osvetljene sudbine i stvaralački putevi pisaca poput Andrića, Crnjanskog, Selimovića, Kulenovića, Ćopića, Ćosića, Matića, Kiša i drugih — pisaca koji su, pristigavši iz različitih krajeva, u Beogradu pronašli podsticajnu sredinu i u njemu stvorili dela koja nas predstavljaju svetu kao narod sa kulturom, a ne samo sa istorijom.

Profesor Pavlović, koji je dugogodišnji nastavnik medijskih predmeta i odnosa s javnošću na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu, rekao nam je o knjizi:

„Ovo je knjiga portreta klasika srpske književnosti, i mojih intervjua s njima tokom proteklih pet decenija. Sem jednog, svi drugi odavno već počivaju u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.

Intervju je pogodna forma da se neke stvari pojasne u dijalogu sa sagovornikom. On spada u stare, ali i danas vitalne žanrove u složenom sistemu novinarskih rodova i vrsta. Po jednoj od najkraćih definicija, intervju je propitivanje neke relevantne osobe u interesu javnosti. Ali, ovde je reč o književnom intervjuu – podvrsti razgovora u kojoj se najbolje odlike žurnalizma i literature nalaze u bliskom odnosu. Osim novinarskih alata, u takvom intervjuu koriste se i metode i sredstva i nauke o književnosti.

Pripreme za književni intervju su dugotrajnije i podrazumevaju dublje prodiranje u piščevu poetiku. Dobar intervju s piscem – to nije samo prosta razmena pitanja i odgovora već složena mreža odnosa koja uključuje i znanja iz drugih, srodnih i manje srodnih grana i disciplina. Na ishod izgovora utiču i neke spoljne okolnosti, koje novinar ne može da neutrališe u naporu da sa piscem ostvari bar približno ravnopravnu komunikaciju…

Nisu ni svi moji intervjui – od oko dve stotine realizovanih – podjednako uspeli. Ali, ovde sam izdvojio deset najboljih. Srećom, to su razgovori s velikim imenima srpske književnosti, u vreme njihove pune umetničke zrelosti, i velike slave. Njih više nema, ali ostale su njihove knjige, i njihove reči u intervjuima: Selimović, Crnjanski, Kiš, Ćosić, Ćopić, Kulenović, Matić i drugi… ostavili su u ovim intervjuima važne poruke potomstvu, često testamentarne…“ naveo je Pavlović za naš portal.

Posebnu vrednost predstavlja i zvučna dimenzija ove knjige. Uz pomoć QR kodova, čitaoci mogu da čuju originalne snimke intervjua — glasove samih autora koji govore o svom životu i delu, ili interpretiraju delove svojih najpoznatijih tekstova. Tako, na primer, čitalac može čuti Miloša Crnjanskog kako izgovara celu poemu „Lament nad Beogradom“, ili Skendera Kulenovića u interpretaciji „Stojanke majke Knežopoljke“.

Od mnogih pohvala koje je knjiga dobila, izdvajamo reči pesnika Ljubivoja Ršumovića sa promocije na Sajmu knjiga:
„Ovo je knjiga o džinovima srpske kulture, a i sama je džin među drugim knjigama.“

Milivoje Pavlović je ugledni novinar i profesor novinarstva, a „Deset portreta i deset razgovora“ predstavlja krunu njegovog dugogodišnjeg rada na raskršću medija, literature i istoriografije.

Čitajte JOŠ:

Milivoju Pavloviću priznanje Grada Beograda za „Deset portreta i deset razgovora“