Крштавање камена

Чуло се надалеко да је на Цетиње дошао нови митрополит, млад, леп, школован у свету. А потомак морачких јунака.

Из Београда и других градова зову рођаци. Сви пита­ју: Јесте ли видели новог митрополита?

Многи кренуше на Цетиње да га виде. Повели децу. Поранили на литургију. Сваког празника сабор народа – све синуло, преобукло се у радост. Многима се вратила ве­ра у молитву.

Али се појавише и они други: затровани против бра­ће, а ко је против брата, он је против Христа. Остало не­ знање… Остале старе пизме из прошлих ратова и окупаци­ја… Подговорили их политичари с парама… Па кад је са­бор испред Цетињског манастира, они се окупе и негодују, протестују, бацају камење.

За један Петровдан окупи их се стотина. Неко им дао аутобусе, да дођу из Никшића и из Подгорице.

Кад владика изиђе пред народ, полетеше каменице на њега. Све се ускомеша. Замало сукоб и горе од сукоба – не дај Боже да се људи разјаре!

Митрополит узе микрофон и запева­, заповеди:
– Мир, свима­ааа!
Започе молитва.

Молитва људе измени и поправи. Поготово оне што је слушају први пут.
На крају молитве, митрополит узе један камен којим су га гађали, па га прекрсти.

– Опростите, браћо, браћи! Ево крстим ово камење… Они нијесу данас гађали мене него Светога Петра Цетињ­ског. И он ће опростити свакоме, јер је велики пред Го­сподом. И позивам свакога ко је данас дигао камен на ову светињу, да се покаје и помоли на ћивоту Светитеља Це­тињског… Да вас он пригрли! Боље вам је с њим, него с ђаволом. Амин!

И кажу, који су чешће били с њим, да никад горку реч о њима није рекао.

Драган Лакићевић, Фејсбук

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: