Крим одувијек био у срцу руске књижевности

Иако је Крим тек недавно ушао у састав Русије, у руску књижевност, па тиме и у један од темељних стубова руске култире, ушао је одавно.

На руске писце Крим је утицао неком мистичном силом и нико од њих се одатле није вратио без неког написаног дјела.

Пушкинова ,,Бахчисарајска фонтана“, Толстојеве ,,Севастопољске приповијетке“, ,,Таврида“ Семјона Боборова, Чеховљева ,,Дама с кученцетом“, нека су од дјела која су настала на том простору.

Лав Толстој је три пута боравио на Криму гдје се лијечио, а посјећивали су га Чехов, Горки, Буњин.

Кримом су били инспирисани и Марина Цветајева, Пушкин, Владимир Набоков.

Срце пјесника Владимира Луговског, према његовом завјештању уграђено је у зидине на обали Јалте.

Гаврил Державин је крајем 18 вијека Криму посветио оду ,,Добијање Крима”, а Семјон Бобров је опјевао то полуострво у поеми ,,Таврида“.

Касније се кримским сликама надахњивао и Александар Пушкин, који је 1820. путовао по том полуострву које је очарало његову машту.

Лав Толстој је први пут на то полуостраво стигао за вријеме одбране Севастопља средином 19. и почетком 20. вијека, гдеј је саградио и кућу.

Од тада је та кућа постала непрестано прибјежиште пјесника, писаца, сликара – практично сви они су сматрали својом дужношћу да посјете Коктебељ у трагању за инспирацијом.

Најпрецизнију дијагнозу значаја Крима у руском животу дао је А.П. Чехов и својим животом на Криму, и причама, мада их нема много са кримском тематиком.

У посљедња два вијека на Криму су отворени музеји, подигнути спомненици посвећени руским писицима, а понекад и књижевним јунацима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: