Крим – непотребно и ризично истрчавање “вањских послова”
‘Влада Црне Горе осудила је, „отворено кршење суверенитета и територијалног интегритета Украјине и агресију руских оружаних снага”, придруживши се тако закључцима Савјета Европске уније.’ – наводи Горан Даниловић у коментару објављеном на овом порталу.
Ако исту ставар погледамо очима Запада али и Русије, прије свега а везано за став црногорске владе, можемо уочити бар двије ствари.
Нема сумње да је ова вјечита влада почела однедавно реторички заузимати ставове које јој несумњиво налажу САД због интензивирања НАТО кампање у Црној Гори.
Прво реторичко истрчавање овдашње дипломатије била је осуда Сиријиског режима – директно супротстављање Русији и Кини! Понаваљам „реторички“, јер што може оваква мала и сама угњетена Црна Гора? Ништа,осим што индиректно тврди (инвертовано као један крупни али омаленом потчињени мачак из цртаног филма) : „НАТО је мој друг“. Међутим, то „ништа“ може бити веома опасно за Црну Гору јер је аутоматски, беспотребно, супротно и много већим и јачим али дипломатски опрезнијим земљама, створила себи неке јаке и велике земље и неке опасне и терористичке организације.
Црногорски „Вањски послови“ заборављају ближу и даљу историју па и нехомогеност саме ЕУ и „трче“ до осуде и кримски референдум! Запад осим формалне осуде (нечега што је се и може принципијелно осудити),за разлику од малог и полсушног Лукшића & дружине, зна одлично да га је „цар“ Путин само „подсјетио“ гдје су непрекорачиве сфере утицаја, да је Крим убједљиво већински русофонски (већинско је руско становништво), да би сваки и најдемократскији референдум на Криму показао бар 75% воље (ако се некоме чини да је садашњи резултат преко 80% недемократски превелик) за припајањем Русији и да, осим формалне осуде, може само ЗАРАТИТИ СА РУСИЈОМ а што је НОНСЕНС. Видљиво је да су САД сада ипак у дефанзиви а Путин зна већ да је побједник.
Објективно, Кинези су у својој званичној „збуњености“ ситуацијом (о којој смо већ јавили на овом порталу) изрекли један исправан пријекор Америци и ЕУ: дуго Запад покушава „навабити“ Кијев к себи а то је историјски и геополитички веома ризично и директно је изазивање Москве и уношење раздора у самој Украјини која је бар својом половином предуго на сваки начин везана са Русијом. Историјски и геополитички ЕУ не смије још увијек гајити доуралске „апетите“, поготово у садашњој сопственој економској и релативној политичкој кризи а ни све европске земље нису сопственом спољном политиком спремне за такву авантуру.
К`о жрдијебе пред руду.