Krasnodar – prestonica ruskog juga i “kapija Kavkaza“
1 min read
Piše: Ostoja Vojinović
Smešten u centralnom delu Krasnodarske pokrajine , na desnoj visokoj obali reke Kubanj, na samo 150 km od oba mora – Crnog i Azovskog – Krasnodar je danas glavni grad Kubanja, veliko administrativno središte juga Rusije i zapravo „kapija za Kavkaz“.
Grad je udaljen 1.530 km od prestonice Moskve. Karakteriše ga stepsko-suptropska klima, jer se nalazi u jednoj širokoj ravnici, i sa istočne strane otvoren je prema moru – Azovsko more, a sa južne strane je planina (završetak Kavkaskog gorja), koja nije prevelika, pa topao morski vazduh ima uticaja, što za posledicu ima da zimi ovde jako retko pada sneg.
Pre nešto više od 200 godina to nije bio čak ni grad, već mala vojna tvrđava. I zvao se Jekaterinodar – u čast Carine Katarine II, koja je ukazom 1792.godine celu teritoriju na području Kubanja poklonila kozacima, čime je pripadnicima Crnomorskog kozačkog odreda kao nagradu za vernu službu u imperatorskoj vojsci darovala zemljišne posede na području između Kubanja i Azovskog mora.
Poklon tako prostranih i plodnih zemalja bio je zaista kraljevski. Katarina Velika je bila inteligentna i dalekovida žena, pa je, potpisavši izdašnom rukom Zahvalnicu, „ubila dve ptice jednim kamenom“. Kozaci su braneći svoj grad i prostrane kubanske zemlje, branili i rusku državu, tako da je Katarina mogla biti mirna u vezi odbrane južnih ruskih granica. Istovremeno je zemlja dobijena na poklon pretvorila kozake, koji su uvek bili nezadovoljni prema ruskoj kruni i stvarali mnogo nevolja, u izuzetno poslušan i iskreno zahvalan narod koji je naselivši kubansku zemlju, stekao imetak i porodice.
Još jedna svrha ovog poteza bilo je pripremanje narednih osvajanja koja su sledila u 19. veku, kada je u sastav Rusije ušao Krim, crnomorska obala i Kavkaz i kada je počeo da kruži vic – “S kim se Rusija graniči?“ “ S kim hoće!“
Tokom ruskog građanskog rata grad Jekaterinodar je bio de-fakto prestonica beloarmijskog juga Rusije. Ubrzo po dolasku sovjeta na vlast došlo je do prekida kontinuiteta sa bivšom vlasti i sa tim u vezi preimenovani su svi toponimi u gradu i u njegovoj okolini, a 9. decembra 1920. i sam grad dobija novo, današnje ime − Krasnodar („crveni dar”).
Grad su 9. avgusta 1942.godine okupirale nemačke fašističke trupe i pod okupacijom je ostao do 12. februara 1943. kada je oslobeđen od strane Crvene armije. Tokom tih pola godine okupacije fašistički okupatori su pobili oko 13.000 ruskih građana u Krasnodaru, a nacisti su za masovna ubistva koristili gasne kamione, „dušegupke”. Krasnodar je jedan od desetak najviše stradalih gradova Rusije tokom Drugog svetskog rata.
Nakon rata grad je u potpunosti obnovljen, obnovljeni su već postojeći i sagrađeni novi objekti.
Posle raspada Sovjetskog Saveza Krasnodar ostaje u sastavu Ruske Federacije i u tom periodu bio je jedan od retkih gradova u Rusiji koji je beležio konstantan rast populacije. Sa povratkom u pravni sistem ruske države mnoge ulice i ustanove u gradu i okolini su preimenovane i vraćeni su im istorijski nazivi.
Ovaj ruski grad koji predstavlja nezvaničnu prestonicu ruskog juga je u poslednjih osam godina, pet godina zaredom bio na vrhu liste najboljih mesta za život u Rusiji, i ta činjenica nimalo ne iznenađuje. Kransnodar je realno gledano najbogatiji ruski grad sa najboljim odnosom kvaliteta i cene života i sa najmanjom nezaposlenošću.
U Krasnodaru živi preko 900.000 stanovnika.Kao što je pomenuto, grad je prilično mlad. Osnovan je 1793. godine, ali je naseobina zvanično dobila status grada tek 1867.godine.
U gradu se tu i tamo mogu videti table sa natpisom „Jekaterinodar”. To je kao što je pomenuto staro ime Krasnodara i znači „poklon od Katarine”. Zapravo su dve Katarine uticale na sudbinu ovog grada. Katarina Velika, koja je dala zemlju ovdašnjim kozacima da podignu tvrđavu, a sveta Katarina Aleksandrijska se poštuje kao zaštitnica grada.
Krasnodar čuva uspomenu na svoju prošlost. Nazivi ulica su udvojeni: pored sadašnjeg naziva navodi se i naziv iz carskog perioda. Lenjinova ulica je ranije bila Saborna („hramovna”), a Sovjetska je bila Grofska.
Vekovima je Jekaterinodaru bio vojni štab kubanjskih kozaka. Posle rusko-turskog i rusko-poljskog rata u 18. veku Katarina Velika je crnomorskim kozacima poklonila zemlju u Kubanjskoj oblasti, gde su živeli, i oni su tamo podigli vojnu tvrđavu i svoju sopstvenu prestonicu. Smatralo se da je to poklon kojim se kozacima ukazuje čast i pruža pomoć u borbi.
Posle revolucije 1917.godine kozaci su osnovali sopstvenu republiku u oblasti reke Kubanj, ali ih je komunistička vlast tokom 1920-ih deportovala, tretirajući ih kao opasnost. Mnogi su umrli za vreme velike gladi 1932. i 1933. godine, a represije prema njima su prestale tek krajem 1930-ih. Ubrzo posle toga ponovo počinju da se formiraju kozačke organizacije.
Danas su kozaci još uvek registrovani kao naoružana organizacija, ali se oni češće predstavljaju kao čuvari tradicije – otvaraju muzeje, igraju i pevaju na svakom većem tradicionalnom festivalu, a Hor kubanjskih kozaka gostuje po celom svetu.
Šta se može posetiti i videti u Krasnodaru? Meštani će bez dvoumljenja reći da prošetate Krasnom ulicom koja preseca ceo gradski centar, i u kojoj se nalaze skoro sve gradske znamenitosti, uključujući i skulpturu Katarine Velike, i ovdašnju Trijumfalnu kapiju. Duga ulica puna zelenila vodi do gradskog teatra i parka sa monumentalnim spomenikom kubanjskim kozacima i kozačkom zastavom.
Katarinin park nalazi se u samom srcu grada. Staro drveće se seća krasnodarskog atamana, čija kuća iz 19. veka stoji preko puta. Meštani veruju da je upravo od nje pre 150 godina počelo da se širi naselje koje je preraslo u veliki i „krasni dar”.
Krasnodarski memorijalni muzej je 1879. godine osnovao Jevgenij Felicin, ovdašnji kozački oficir, naučnik i istoričar. Muzej je smešten u vili Bogarskukov od početka 1960 – ih koju krase neobično bogati ukrasi, posebno je zanimljiva tavanica na kojoj se mogu videti scene iz kavkaske stepe, a uz njih i zlatne i srebrne ukrase slične onima u Beču.
Glavna ulica Krasnodara ima toliko zelenila da stičete utisak kao da se šetate kroz park. Kuće duž centralnih ulica kriju se iza visokih ograda i mreža vinove loze, baš kao na jugu Evrope.
Nekome ko nije video, nemoguće je opisati ruske veličine. Primer iz centra Krasnodara može da uvede čitaoca u tu perspektivu. Ulica Krasnaja ima po tri trake u oba pravca – na najvećem svom delu između traka na vrhu ulice napravljeno je pešačko ostrvo koje je pretvoreno u park. U tom su parku izgrađeni: crkva, šetalište, botanička bašta, omanji Centar za kosmička istraživanja, kafići, restorani, i na samom vrhu spomenik učesnicima Drugog svetskog rata. U podzemnim prolazima ispod pešačkog ostrva postoji tržni centar. Prilikom posete ovom gradu vredelo bi posetiti opisano jer je stvarno nešto što se ne viđa svaki dan i na svakom mestu.
Krasnodar ima mnogo pogodnosti za svoje stanovnike. Kao poklon Narodne biblioteke, ukoliko skenirate kodove koji su dostupni na stubovima duž pešačke zone, automatski na svom telefonu dobijate knjigu u pdf formatu. Takođe, u glavnoj ulici nalazi se mnoštvo kafića i restorana u kojima se služi sve, od nacionalne kuhinje do brze hrane. Kako biste se zabavili u potrazi za pravim mestom na kome ćete probati neki ruski specijalitet, ili kako bi vam sama šetnja lepše prošla, sa razglasa koji se nalaze na semaforima tokom čitavog dana čuje se muzika, koja daje posebnu notu ovom mestu.
Posebnu pažnju posetiocima i turistima na ulici privlače automobili. Ne zato što u luksuzni, ni novi, već zbog činjenice da je preko 60% njih bele boje. Vrlo često kada pogledate niz ulicu videćete niz belih tačaka koje se pomeraju, i koje, samo ponekad, preseče neki zalutali vozač crvenog, plavog ili nekog drugačijeg automobila.
U gradu se nalazi i prelepa crkva ‘Aleksandra Nevskog’, velelepno zdanje, slično većini crkava u Rusiji sa velikim pozlaćenim kupolama. Crkva je podignuta davne 1872. godine posle 19 godina koliko je ukupno trajala izgradnja. U njoj su bili sahranjeni svi viđeniji kozaci poginuli tokom ruskih ratova, ali su je komunisti 1932. godine srušili. Ponovo je obnovljena 2003.godine.
U ovom gradu nalaze se ogromne rezerve gasa. Zanimljivo je to da se zato izolacija u građevinarstvu uopšte ne koristi, gas je toliko jeftin da se stanovnicima više isplati da daju novac na grejanje.
Šetajući kroz ulice Krasnodara ne možete da se otmete osećaju da se baš tu prepliću dva sveta – duh socijalazma i modernog doba. Strogi centar grada, koji obiluje spomenicima i skulpturama karakterističnog ruskog stila je kulturno zaštićen i izgradnju objekata ovde može izvršiti samo država. U ostalim delovima grada užurbano se radi na modernizaciji pa se tako neretko sreću soliteri inovativnog dizajna i raznih boja, koji pokazuju koliko se ulaže u razvoj Krasnodara.
Jedan od najvećih pokazatelja toga jeste i stadion Krasnodar arena, koji je izgrađen 2016. godine, a koji po svemu onome što nudi ostavlja svoje posetioce bez daha. Ovo velelepno zdanje smešteno je na oko 20 minuta vožnje od centra grada.
Pri izgradnji stadiona podjednako je vođeno računa i o njegovoj spoljašnosti, te ćete tako uživati u pogledu na objekat koji spolja izgleda kao koloseum i koji ničim ne nagoveštava da se iza njegovih zidina odvijaju fudbalski okršaji. Velika površina oko same arene je perfektno uređena, na njoj se nalaze tereni koje koriste polaznici Omladinske akademije kluba. Tu su i parkovi, vrtići, uređene zelene površine – sve što je potrebno za relaksaciju i uživanje.
Kod izlaska na tribine stadiona ostajete zaslepljeni sjajem reflektora i LED ekrana koji se nalaze iznad tribina, čitavom dužinom stadiona. Od dominantne zelene boje pažnju odvlače animacije koje se smenjuju na impozantnom ekranu, a koje imaju za cilj da vas još više približe igračima i događajima na terenu. Trava izgleda poput tepiha, nema atletske staze, a sve na stadionu je u bojama kluba, zeleno-crno. Sve četiri tribine su pokrivene i, uz zvučne efekte i inovativno osmišljene animacije na velikom ekranu, stičete utisak da se nalazite izolovani, u nekoj potpuno drugačijoj dimenziji. Dimenziji koja je vlasika kluba koštala 310 miliona dolara.
Spektakularni park zvanično otvoren 28.septembra 2017.godine , nadomak novog i modernizovanog Krasnodar stadiona može se definitivno proglasiti najlepšim na svetu. U pitanju je prava zelena oaza koja je podeljena u tematske zone, uključujući amfiteatar, vidikovac, zid za penjanje i mnoge druge interesantne osobine.
Ukupna površina ovog parka zauzima prostor veći od dvadeset dva hektara, dok je zona za pešake određena na površini od osam hektara. Park je ulepšan sa preko dvadeset pet hiljada cvetova i 2.300 raznoraznih stabala. Glavni bulevar lala ima dužinu od 618 metara
Krasnodar je takođe i važno vazduhoplovno središte. Tu se nalazi Vazduhoplovno Vojno Univerzitet, neki od ekvivalenata vazduhoplovne Akademije ili Koledža.Retki su oni u Vazduhoplovnim i Kosmičkim snagama Ruske Federacije koji nisu bili u ovoj školi ili radili u sistemu te škole. Predmetni aerodrom za obuku nije u Kransondaru nego malo dalje u Armaviru.
Po celom gradu se na zgradama mogu videti table sa natpisima „U ovoj zgradi je od 53. do 72. živeo oslobodilac Berlina, pilot, nastavnik letenja, kosmonaut, heroj Sovjetskog Saveza, taj i taj…“
Prilikom pisanja o Rusiji nemoguće je da se ne spomene koji put i Veliki otadžbinski rat, kako ga oni zovu, ili Drugi svetski rat kako se naziva u našim školama. Ogroman je doprinos celog Sovjetskog Saveza, a naročito Rusije, u svakom smislu. Naročito o tome treba misliti kada lagano danas u Evropi ispijamo italijnski kapućino, u hladovini nekog gradskog parka ili bašti kafića,uz raspredanje raznih tema . Nije uvek tako bilo.
U godinama na početku rata običan stanovnik Krasnodara nije imao mnogo izbora. Imao je izbor ili da poturi vrat osvajaču, ili da oslobađa vekovne porobljene teritorije. Zvanični spomenici koji podsećaju na Veliki otadžbinski rat su nekako hladni, dok su minijature posebna priča.One se mogu videti na bivšim državnim prodavnicama.Čine ih slike pojedinih učesnika rata uz kratku biografiju „…Radeći u našem kombinatu, jedan dan izašao iz smene i pridružio se trećem Kozačkom bataljonu, druge Armije. Dok je oslobađao domovinu od mrskog neprijatelja usput je oslobodio i Sofiju, Beograd, Prag i Drezden. Po završetku rata vratio se na svoje radno mesto, gde je i radio do odlaska u penziju ’82. Nosilac ordena sa duplim likom Staljina….Zahvalne kolege.“
Jedno je sigurno, Krasnodar ubrzanom izgradnjom i velikim ulaganjima ima tendenciju da postane jedno od omiljenih mesta turistima, ali i do tada svakom posetiocu, barem nekim delom, osvoji srce.
Prilikom pisanja članka, između ostalih korišteni kao izvori:
Pročitajte JOŠ:
Ruski poslanik: Kijev da prekine sa pokušajima da unovči Krim
