Kraj ere „miga 21”

Istragu uzroka pada aviona „mig 21”, koji se u petak srušio u selu Brasina kod Malog Zvornika pri čemu su poginula dvojica pilota, vodi Okružno javno tužilaštvo u Šapcu. Tužiocima su, zbog specifičnosti prikupljanja činjenica i dokaza, na raspolaganju eksperti vojnih komisija koji utvrđuju da li je bilo kršenja procedura kao i mogući uzrok nesreće, a to može biti tehnički ili ljudski faktor. Pretkrivični postupak se vodi da bi se utvrdilo da li postoji osnovana sumnja u nečiju krivicu u lancu odgovornih za letenje, ali posle ranijih udesa vojnih aviona ili helikoptera do sada nijednog suđenja nije bilo.

U padu dvosedog „miga 21” poginuli su major Dejan Krsnik i kapetan prve klase Zvonko Vasiljević. Krsnik je bio nastavnik letenja, a Vasiljević je prošao kroz sve odgovarajuće obuke. Ono što pada u oči u medijskim izveštajima jeste činjenica da je Vasiljević poginuo praktično u rodnom kraju, navodno je majci čak i najavio let iznad porodične kuće u obližnjem selu Donja Borina. Upravo će to biti jedno od ključnih pitanja za istražitelje – Da li je „mig 21” trebalo da se nađe baš iznad tog sela na maloj visini?

Ipak, poznavaoci ove tematike kažu da ne bi bilo fer na osnovu tih indicija svaliti odgovornost na one koji su poginuli obavljajući službenu dužnost. Moguće je da je uzrok tehničke prirode, iako je ubedljivo najčešći uzrok avio-nerseća ljudski faktor. Jednostavno to je tako, ljudi greše u kokpitu aviona kao i za volanom automobila. A možda je uzrok i kombinacija tih faktora, da se avion našao tamo gde nije trebalo da bude i da je baš tada došlo i do tehničkog problema.

„Mig 21” nema klasičnu „crnu kutiju”, kao putnički avioni, ali ima snimač parametara leta koji do sada nije pronađen na mestu nesreće. Ako uopšte bude pronađen, imajući u vidu da se letelica od siline udara u zemlju raspala u paramparčad, samo je deo repa prepoznatljiv. Bez obzira na to, odgovori na mnoga pitanja mogu se potražiti u delovima olupine, radarskim izveštajima, dokumentaciji aviona i izjavama svedoka.

Kada je reč o tehničkim detaljima, u javnosti se ističe da je avion bio star, u upotrebu je ušao još 1986. godine. Međutim, pogrešno je avione posmatrati kao, na primer, automobile pa zaključiti da je u pitanju sredstvo u stanju raspada. Avioni proizvedeni osamdesetih godina prošlog veka nisu nikakva retkost na nebu. Kao što reče jedan ekspert ovih dana, kod aviona ne postoji „star” ili „mlad”, jednostavno je ili ispravan, ili nije.

A ispravnost se utvrđuje i neposredno uoči poletanja, što je potvrđeno i uoči poslednjeg leta pilota Krasnika i Vasiljevića. Uzleteli su nakon što je na neophodnu dokumentaciju kojom se utvrđuje ispravnost stavljeno pet potpisa.

Ljudski faktor je teže kontrolisati neko tehnički. Kako kaže jedan bivši oficir avijacije, sada, kada Vojska Srbije ima malo pilota, ta činjenica dodatno ukazuje da se mora mnogo više raditi s pilotima na njihovoj letačkoj disciplini i samokontroli.

„Ovo je, sva je prilika, kraj ere „miga 21” u našoj vojsci. Imamo samo još jedan dvosed tog tipa aviona koji trenutno ne leti. Biće stvorena velika psihološka barijera prema tom tipu aviona, a tu je i pitanje smisla ulaganja u tehniku kojoj se svakako bliži kraj upotrebe. Piloti koji su održavali trenažu na „migu 21” moraće da pređu na druge avione”, kaže naš sagovornik.

To je zaista tragičan kraj jedne epohe koju je obeležio ovaj lovački avion, proizvod nekadašnjeg SSSR-a, jedna od najpoznatijih letelica iz vremena hladnog rata. Generacije jugoslovenskih i srpskih pilota obučene su na ovom avionu izuzetnih performansi kada su u pitanju ubrzanje, maksimalna brzina i visina leta. U Jugoslaviji (i kasnije Srbiji) koristio se još od 1962. godine u različitim verzijama, bezmalo pola stoleća. I dalje ga za zaštitu vazdušnog prostora koriste mnoge avijacije, pa čak i države NATO-a, kao što su Rumunija i Hrvatska. Trebalo je da na našem nebu ostane do 2026. godine, kako je to bilo predviđeno posle remonta aviona koji se srušio u petak.

(Politika)