Крај ере „мига 21”

Истрагу узрока пада авиона „миг 21”, који се у петак срушио у селу Брасина код Малог Зворника при чему су погинула двојица пилота, води Окружно јавно тужилаштво у Шапцу. Тужиоцима су, због специфичности прикупљања чињеница и доказа, на располагању експерти војних комисија који утврђују да ли је било кршења процедура као и могући узрок несреће, а то може бити технички или људски фактор. Преткривични поступак се води да би се утврдило да ли постоји основана сумња у нечију кривицу у ланцу одговорних за летење, али после ранијих удеса војних авиона или хеликоптера до сада ниједног суђења није било.

У паду двоседог „мига 21” погинули су мајор Дејан Крсник и капетан прве класе Звонко Васиљевић. Крсник је био наставник летења, а Васиљевић је прошао кроз све одговарајуће обуке. Оно што пада у очи у медијским извештајима јесте чињеница да је Васиљевић погинуо практично у родном крају, наводно је мајци чак и најавио лет изнад породичне куће у оближњем селу Доња Борина. Управо ће то бити једно од кључних питања за истражитеље – Да ли је „миг 21” требало да се нађе баш изнад тог села на малој висини?

Ипак, познаваоци ове тематике кажу да не би било фер на основу тих индиција свалити одговорност на оне који су погинули обављајући службену дужност. Могуће је да је узрок техничке природе, иако је убедљиво најчешћи узрок авио-нерсећа људски фактор. Једноставно то је тако, људи греше у кокпиту авиона као и за воланом аутомобила. А можда је узрок и комбинација тих фактора, да се авион нашао тамо где није требало да буде и да је баш тада дошло и до техничког проблема.

„Миг 21” нема класичну „црну кутију”, као путнички авиони, али има снимач параметара лета који до сада није пронађен на месту несреће. Ако уопште буде пронађен, имајући у виду да се летелица од силине удара у земљу распала у парампарчад, само је део репа препознатљив. Без обзира на то, одговори на многа питања могу се потражити у деловима олупине, радарским извештајима, документацији авиона и изјавама сведока.

Када је реч о техничким детаљима, у јавности се истиче да је авион био стар, у употребу је ушао још 1986. године. Међутим, погрешно је авионе посматрати као, на пример, аутомобиле па закључити да је у питању средство у стању распада. Авиони произведени осамдесетих година прошлог века нису никаква реткост на небу. Као што рече један експерт ових дана, код авиона не постоји „стар” или „млад”, једноставно је или исправан, или није.

А исправност се утврђује и непосредно уочи полетања, што је потврђено и уочи последњег лета пилота Красника и Васиљевића. Узлетели су након што је на неопходну документацију којом се утврђује исправност стављено пет потписа.

Људски фактор је теже контролисати неко технички. Како каже један бивши официр авијације, сада, када Војска Србије има мало пилота, та чињеница додатно указује да се мора много више радити с пилотима на њиховој летачкој дисциплини и самоконтроли.

„Ово је, сва је прилика, крај ере „мига 21” у нашој војсци. Имамо само још један двосед тог типа авиона који тренутно не лети. Биће створена велика психолошка баријера према том типу авиона, а ту је и питање смисла улагања у технику којој се свакако ближи крај употребе. Пилоти који су одржавали тренажу на „мигу 21” мораће да пређу на друге авионе”, каже наш саговорник.

То је заиста трагичан крај једне епохе коју је обележио овај ловачки авион, производ некадашњег СССР-а, једна од најпознатијих летелица из времена хладног рата. Генерације југословенских и српских пилота обучене су на овом авиону изузетних перформанси када су у питању убрзање, максимална брзина и висина лета. У Југославији (и касније Србији) користио се још од 1962. године у различитим верзијама, безмало пола столећа. И даље га за заштиту ваздушног простора користе многе авијације, па чак и државе НАТО-а, као што су Румунија и Хрватска. Требало је да на нашем небу остане до 2026. године, како је то било предвиђено после ремонта авиона који се срушио у петак.

(Политика)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: