Крађа оружја из војног складишта никада није процесуирана

Иако је војна безбједност практично све открила, до данас није познато због чега нико није процесуиран у вези са великом крађом пиштоља у касарни у Кумбору.

Добро обавијештени саговорник Портала РТЦГ каже да је крајем деведесетих година, када се крађа оружја у касарнама дешавала, она у ствари представљала „организовани посао“.

„У касарни у Кумбору нестало у једној таквој акцији чак четрдесет пиштоља „ЦЗ 99“, у то вријеме најновијих на тржишту. Вриједност ових пиштоља тада је била око хиљаду и по до двије хиљаде еура по комаду. Ова пљачка је обављена врло организовано, у спрези криминалаца, припадника војске и једног припадника херцегновске полиције“, навео је тај саговорник.

По његовим ријечима, каснијом оперативном обрадом један од пиштоља украдених у Кумбору – пронађен је у Новом Саду.

Тврди да су заправо сви ти пиштољи завршили у криминалном миљеу у Београду и Новом Саду. Само је овај случајно пронађен приликом привођења једног криминалца. Са пиштоља су били избрисани бројеви, али је вјештачењем утврђено да је управо то један од украдених из касарне у Кумбору.

„Складиште је обијено резачем за метал и затим преко ограде касарне, према Кумбору и Ђеновићима, пребачено вани, гдје је чекало ауто. Тадашња војна безбједност је све доказала, ко је учествовао из касарне, која криминална група је била укључена у пљачку, које био са њима у спрези из херцегновске полиције. Питање је само зашто то никада није процесуирано“, каже наш добро обавијештени саговорник.

Подсјећа и на велики крађу „шкорпиона“, аутоматских пиштоља, из касарне у Никшићу, који су завршили код криминалаца унутар Црне Горе и у београдском подземљу. Вриједност тих пиштоља у том тренутку је орханизаторима могла да донесе велики профит.

Овај саговорник је раније за наш портал казао да шверц оружја не престаје, јер је то врло уносан бизнис.

Ипак, Црна Гора је, према његовим ријечима, углавном транзитно подручје, односно раскрсница за шверц наоружања свих врста које из Босне и Херцеговине, Косова, и Албаније, одакле путује даље према западној Европи, гдје је његова цијена чак и три до четири пута већа него код нас.

„Разлог је једноставан. Црна Гора је са једне стране мало тржиште, између осталог и за пиштоље, док са дуге стране цијена пиштоља и другог оружја у западној Европи је много већа, чак три или четири пута него код нас“, каже овај саговорник.

Да су пиштољи тражена роба на црном тржишту говори и случај када је албанска полиција једном приликом давно заплијенила на сјеверу те сусједне државе, на граничном прелазу код Кукеша, чак 100 комада пиштоља скривених у једном камиону, и ухапсила четворицу албанских држављана који су покушали да оружје прошверцују са Косова у Тирану.

Шверцовани пиштољи били су били марке „Мини блов“. Албански медији такође су писали као дуже време цвјета шверц пиштоља, и да се најчешће шверцују и пистољи „Берета“ и „Застава“.

Наш саговонрик је раније објаснио који су били омиљени пиштољи појединих црногорских, као и криминалаца у региону и колико су оружја имали у посједу.

Један од њих је, према његовим ријечима, имао чак четири скупоцјена пиштоља и један ловачки карабин, а његов омиљени пиштољ је био “Јерихо”, девет милиметара, израелске производње.

Поред овог, био је у посједу колта “Смит венсон”, затим пиштоља “Берета” 9 мм, као и “Ругера 357 – магнум”, ловачког карабина “Црвена застава”, типа винчестер, као и да је, осим за колт, у то вријеме имао дозволу црногорске полиције за све то наоружање.

“То је већ друга тема и дуга прича о спрези криминалаца и тадашњих власти, али остаће потпуно нејасно зашто није процеуиран случај крађе пиштоља из касарне у Кумбору. Некада се због губљења једног метка дизала галама у војсци, а крађа 40 пиштоља је тако олако заборављена и заташкана. Остало је до данас без одговора питање због чега“, појашњава саговорник Портала РТЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: