Kosovo drhti od izveštaja Klinta Vilijamsona

Izjava vođe istražnog tima Euleksa Amerikanca Klinta Vilijamsona da poseduje nesporne dokaze za podizanje optužnica protiv nekoliko bivših visokih funkcionera OVK zbog ratnih zločina – izazvala je priličan muk u kosovskoj albanskoj javnosti.

Ako se izuzme zvanično saopštenje vlade da će izveštaj „okončati sumnje u nedokazane optužbe”, u prištinskoj štampi preovlađuju uzdržana, ali zabrinuta reagovanja političkih stranaka, a samo pojedini tamošnji politički analitičari imaju hrabrosti da kažu da je njegov izveštaj težak teret za Kosovo.

Jedino je prištinski dnevnik „Zeri”, koji je napisao da Kosovo „drhti od Vilijamsona”, bio na tragu jučerašnjeg izveštaja „Njujork tajmsa” i konstatacije da je „Vilijamsonova izjava udarac za Kosovo, siromašnu malu zemlju koja se bori da stekne međunarodni legitimitet otkako je proglasila nezavisnost uz podršku SAD i većine članica EU”.

Bez obzira na to što Vilijamson nije spomenuo nijedno ime, posledice postojanja zapečaćenih optužnica koje čekaju osnivanje specijalnog suda, mač su nad sadašnjom političkom elitom kosovskih Albanaca.

U sličnoj situaciji bio je i Beograd, koji se postepeno suočavao sa obelodanjivanjem tajnih optužnica koje su sa političke scene udaljavale jednog po jednog generala ili političara. Protiv llidera opozicije Momčilo Perišić, potpredsednika vlade Zorana Đinđića obelodanjena je optužnica 2005. godine. Podizanje optužnice protiv policijskog generala i pomoćnika ministra Sretena Lukića u oktobru 2003. izazvalo je pravu političku eksploziju. Ali mu nije pomoglo to što je tadašnji premijer Zoran Živković rekao: „Lukić može da uhapsi nas, ali ja njega hapsiti ne mogu”, kao ni to što je više od 2.000 policajaca protestovalo ispred vlade sa porukama da je to optužnica protiv svih njih, „jer nema policajca koji nije bio na Kosovu”. Svi oni za koje su postojale tajne optužnice, bili u vladi ili ne, završili su u Hagu ili su presudili sebi, poput Miloševićevog ministra policije Vlajka Stojiljkovića.

Iako je nemačka televizija juče u vestima objavila da se među optuženima za ratne zločine nalazi i Hašim Tači, urednik vodećeg prištinskog dnevnika „Koha ditore” Agron Bajrami smatra da Vilijamsonov izveštaj ipak neće uticati na formiranje vlade.

„Formiranje vlade je prekinuto zbog unutrašnjih političkih prepirki i činjenice da DPK i njen lider, sadašnji premijer Tači ne mogu da zamisle sebe u opoziciji, pa pokušavaju da na bilo koji način, čak i zloupotrebljavajući ustavni sud, ostanu na vlasti”, rekao je Bajrami za „Politiku” i dodao da će se tek videti da li će izveštaj u budućnosti uticati na sastav vlade, ali da će Kosovo pre nego što ijedna optužnica bude podignuta imati vladu ili nove izbore.

Odličan poznavalac albanske političke scene Dušan Janjić smatra da se u prvi mah ove zapečaćene optužnice neće odraziti na to da neki od lidera koji su pod javnom sumnjom „ispadnu” iz vlade čije je formiranje „zapelo”, jer je, prema Vilijamsonovoj izjavi povodom izveštaja, „odgovornost raspoređena između Tačijevih i Haradinajevih ljudi, a ni Demokratski savez Kosova (DSK) Ise Mustafe nije nedužan”.

Janjić tvrdi za „Politiku” da vlada neće biti formirana bez Tačija, jer je potrebna ozbiljna, dvotrećinska većina da se izglasaju zakoni i promeni ustav, kako bi bio uspostavljen sud i procesi počeli. On naglašava da iskustvo međunarodne zajednice pokazuje da su upravo bivši komandanti, ljudi koji znaju ko je počinio zločine, pa čak i ako imaju malo „putera na glavi”, idealni da reše ovo pitanje koje je prioritet broj jedan strancima: „Ne zbog toga što hoće da se obračunaju sa ratnim zločinom, nego zato što im treba, kako i kod nas, kontrola kao moćan mehanizam kojim će da utiču na prestrukturiranje političke elite Kosova i da otvore prostor za nove ljude”.

Izuzev činjenice da su albanski politički lideri zaista u šoku što više nisu miljenici Amerikanaca i da im je jasno podvučena crta da od jula 1999. godine nisu više partneri NATO, sve je već viđeno na primeru Srbije. Odsad će morati da rade pod pritiskom krivičnog tribunala za počinjene zločine, a mač će držati tužilac, koji će odlučivati kada će i protiv koga „otpakovati” optužnicu. Sve to neće trajati manje od pet do deset godina, dok na sve pozicije vlasti ne dovedu novu generaciju političara koji su stasali pod međunarodnim patronatom.

Tako je kosovskom političkom establišmentu, posle 15-godišnjeg medenog meseca, uveden moćan mehanizam kontrole, produžen život Euleksu i ojačana uloga Amerikanaca, a da su za sve to sami glasali.

Biljana Mitrinović, Politika