Korona kriza: Brda državnih dugova su veća nego posle II Svetskog Rata

Ponekad nekoliko redova više kaže nego cela studija: u izveštaju koji je objavio Međunarodni Monentarni Fond (MMF) navodi se da će državna zaduživanja u svetskom proseku preći prag od 100% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tako visoki državni dugovi nisu bili nikad – čak ni posle okončanja II Svetskog Rata. Centralni razlog su sa jedne strane jasno povećani izdaci za borbu protiv pandemije korone -koji do sada iznose enormnih 12% BDP-  a sa druge je iz istog razloga privredni rast doživeo slom, što će se ogledati u dramatičnom smanjenju poreskih prihoda.

Kumulirana bruto-dugovanja vlada u evro-prostoru će u evro-prostoru pod znakom korona-pandemije okvirno doseći svetski prosečni nivo, pri čemu su ga Italija i Francuska daleko probile u visinu. Kao i Britanija te USA. Ako kamate skoče ponovo na 4%, za USA bi to značilo da 5% ukupne godišnje proizvodnje morale da potroše samo na servisiranje duga. Što je sve, samo nije održiva situacija.

Reprogramiranje dugova ne samo za zemlje u razvoju ?

Daleko gora je situacija u zemljama u razvoju. MMF računa da će zbog korona-krize između 80 i 90 miliona ljudi opet pasti u apsolutno siromaštvo. Ukoliko siromašnije zemlje budu korektno vraćale svoja dugovanja, onda bi sledećih godina skoro pola ovih država morale da za to izdvoje između petine i polovine svih svojih poreskih prihoda a 10% svih siromašnih zemalja čak i više od pola. Već sada 54% ovih zemalja kasni u otplatama dugova pa su prinuđene da sa svojim kreditorima pregovaraju o reprogramiranjima.

Suvoparni komentar MMF bi, pri trenutnom razvoju dinamike dugova, uskoro mogao da važi i pojedine već pomenute visokorazvijene države: “Za zemlje koje nemaju održivo zaduženje mora se razmotriti i opcija urednog repogramiranja.”

No, šta kažu ekonomi MMF u svom najnovijem izveštaju o ovoj situaciji ? Za razliku od ranijih, sada vrlo tiho opominju da se mora držati fiskalne discipline i to samo kad zahtevaju da tamo, gde je fiskalni prostor već ograničen, državna sredstva za borbu protiv pandemije budu iskorištena za pomoć samo onim firmama i personama, kojima je realno neophodno potrebna.

Ne prekidati suviše rano

Uopšteno govoreći, njihova centrala poruka glasi: “Nemojte suviše rano ukinuti fiskalnu podršku!”. To je na kratke staze najveći rizik, jer cilj je da se spreči da se pandemija pretvori u veliku recesiju sa trajnim oštećenjima u privrednim strukturama. U fazi oporavka posle pandemije se mora ponovo pojačano voditi računa o tome da radna snaga i kapital mogu da se presele u branše sa budućnošću a da se prevaziđene strukture ne održavaju veštački u životu.

Nada se sastoji u tome da će posle krize privredni rast biti veći od kamata. U tom slučaju će se brda dugova, u poređenju sa privrednom ekspanzijom, ponovo smanjiti. No, na žalost, u većini država se ova nada izjalovila: čak i u dobrim godinama posle finansijske krize su se većina država još više zadužile. Što je dovelo do otvorenog restrukturiranja dugova ili skrivenog razduživanja preko centralnih banaka. Po MMF je Evropska Centralna Banka od februara do oktobra 2020 otkupila 71% svih novih državnih zaduživanja, a američki FED 57%.

Dati prednost državnim investicijama

MMF će izgleda imati pravo u tvrdnji da će se privatni investitori suzdržavati u odlukama o ulaganjima iz straha od daljeg razvoja pandemije. U takvoj jednoj situaciji bi moglo da dođe do toga da javne investicije neće istisnuti privatne nego ih čak i stimulisati. Stoga MMF vodi kampanju za povećanje (produktivnih) državnih investicija.

Ekonomisti procenjuju da bi povećanje investicija od 1% BDP moglo da u trenutnoj situaciji inicira rast privredne proizvodnje za 2,7% a privatnih investicija za 10%. Ovakve procene treba primiti sa rezervom jer u normalnim vremenima snažno povećanje javnih investicija istiska privatne i što svi javni investicioni projekti imaju poduži rok pripreme i izvedbe: čak i MMF računa sa 6 do 15 godina.

Stoga bi najviše imalo smisla ako bi države u naredno vreme ubrzano aktivirale već postojeće validirane investicione projekte. To bi moglo da pomogne građevinskom sektoru ali na žalost neće sprečiti slom potražnje industriju kapitalnih dobara.

Sve u svemu: ostaje utisak da brda dugova opasno rastu a da na puno meridijana o posledicama niko ne razmišlja. Finalno, sve veći dugovi će biti još veće opterećenje za buduće generacije poreskih obveznika i poverilaca.

Autor: Peter A. Fischer / Neue Zürcher Zeitung (NZZ)

Prevod: Mirko Vuletić

Pročitajte JOŠ:

EU priprema nova digitalna pravila: Evo kakvo ponašanje može da bude sankcionisano