Корона ће проћи, али светиње ће остати народу

Пише: Милица Ђурђевић

У временима Црне куге људи су се окупљали у хришћанским храмовима и то је једна потпуно несумњива, европска традиција. Тада никоме није падало на памет да тако нешто забрани – напротив, свакој власти је било јасно да је управо вера оно што људима даје наду и снагу да превазиђу и најтежа искушења.

Данас секуларна Европа пружа једну далеко тужнију и суморнију слику, а древне катедрале, које су некада изражавале вапај верних ка небу, сада се претварају у ноћне клубове, банке и коцкарнице. За кратко време свог самоуништавајућег пута евроатлантских интеграција, сатрап Монтенегра је врло брзо достигао своје западне узоре.

Најпре је Мило покушао да верном народу отме његове богомоље (наравно, уз најаву неких својих министара да ће од њих да направе кафиће и посластичарнице), а када се, након изношења моштију светог Василија Острошког, чудотворца, сусрео с масовним литијама народа, у својој немоћи и очају ухватио се за „последњу сламку спаса“ – пандемију корона вируса.

Заиста, медицина је забележила случајеве где вирусна инфекција ослаби имунитет домаћина, па, захваљујући томе, неки паразит успе у њему да процвета. Похвална чињеница да Мило себе исправно доживљава као таквог паразита, нажалост значи да ће он да потражи било какав изговор да би опстао на власти. У овом случају, тај изговор је покушај урушавања светосавског имунитета православног народа.

Међутим, нико није јачи од искрене вере, а поготово не мали и безначајни паразити. Борба народа у Црној Гори ће опстати и остати тамо где је била – на бранику своје Цркве, историје и идентитета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: