Korona će proći, ali svetinje će ostati narodu

Piše: Milica Đurđević

U vremenima Crne kuge ljudi su se okupljali u hrišćanskim hramovima i to je jedna potpuno nesumnjiva, evropska tradicija. Tada nikome nije padalo na pamet da tako nešto zabrani – naprotiv, svakoj vlasti je bilo jasno da je upravo vera ono što ljudima daje nadu i snagu da prevaziđu i najteža iskušenja.

Danas sekularna Evropa pruža jednu daleko tužniju i sumorniju sliku, a drevne katedrale, koje su nekada izražavale vapaj vernih ka nebu, sada se pretvaraju u noćne klubove, banke i kockarnice. Za kratko vreme svog samouništavajućeg puta evroatlantskih integracija, satrap Montenegra je vrlo brzo dostigao svoje zapadne uzore.

Najpre je Milo pokušao da vernom narodu otme njegove bogomolje (naravno, uz najavu nekih svojih ministara da će od njih da naprave kafiće i poslastičarnice), a kada se, nakon iznošenja moštiju svetog Vasilija Ostroškog, čudotvorca, susreo s masovnim litijama naroda, u svojoj nemoći i očaju uhvatio se za „poslednju slamku spasa“ – pandemiju korona virusa.

Zaista, medicina je zabeležila slučajeve gde virusna infekcija oslabi imunitet domaćina, pa, zahvaljujući tome, neki parazit uspe u njemu da procveta. Pohvalna činjenica da Milo sebe ispravno doživljava kao takvog parazita, nažalost znači da će on da potraži bilo kakav izgovor da bi opstao na vlasti. U ovom slučaju, taj izgovor je pokušaj urušavanja svetosavskog imuniteta pravoslavnog naroda.

Međutim, niko nije jači od iskrene vere, a pogotovo ne mali i beznačajni paraziti. Borba naroda u Crnoj Gori će opstati i ostati tamo gde je bila – na braniku svoje Crkve, istorije i identiteta.