• Друштво
• Насловна
• Топ 0

Погледајте како се Ђукановић и правосуђе ругају народу

1 min read

5 месеци ‎ ИН4С

фото:Б.Пејовић

Да ли сматрам да је застара кривичних дјела суштински разлог одбацивања кривичне пријаве МАНС-а старе шест година? Наравно, не вјерујем. Разлог за одбацивање је непостојање кривичног дјела. А покретање истражног поступка је политикантски исконструисала особа која је својевремено имала потписан уговор са ЕК који је подстицао и веома издашно финансијски награђивао подношење кривичних пријава против носилаца јавних функција у Црној Гори – казао је за Побједу бивши црногорски предсједник и премијер Мило Ђукановић о застари случаја „Телеком“.

Након више од шест година у Специјалном државном тужилаштву, случај „Телеком“ је добио епилог – специјална тужитељка Ана Перовић-Војиновић одбацила је кривичну пријаву Мреже за афирмацију невладиног сектора против Ђукановића и његове сестре са образложењем да је случај застарио. И док политички опоненти пријете Анкетним одбором, Ђукановићу на питање Побједе шта су то тужиоци истраживали шест година и из којих разлога нијесу преузели одговорност да доврше овај случај који је бившој опозицији, а садашњој власти био главни адут годинама за политичке нападе, каже да је у овом предмету безмало двадесет година све рађено на његову штету.

– Питању, свакако, има мјеста. Као и сумњи, макар дијела јавности. На први поглед, да је неко утицајан или обзиран према ауторитету дугогодишњег ранијег Предсједника и Премијера, тенденциозном пасивношћу довео до застаријевања кривичних дјела обухваћених кривичном пријавом МАНС-а против њега. Па да на самом почетку разочарам све које је површност или негативна емоција одвела у том смјеру размишљања: све што је у овом предмету урађено током, не само шест, него безмало 20 година, рађено је перманентно на моју штету. Закључно са образложењем да је кривична пријава против мене, моје сестре адвокатице Ане Ђукановић и још једног броја грађана одбачена због застаре. Ово се најмање односи на специјалну тужитељку Перовић-Војиновић која се вјероватно однедавно суочила са овим радним задатком. Да ли сматрам да је застара кривичних дјела суштински разлог одбацивања кривичне пријаве МАНС-а старе шест година? Наравно, не вјерујем. Разлог за одбацивање је непостојање кривичног дјела. А покретање поступка је политикантски исконструисала особа која је својевремено имала потписан уговор са ЕК који је подстицао и веома издашно финансијски награђивао подношење кривичних пријава против носилаца јавних функција у Црној Гори. Шта мислим о таквој накарадној, суштински неоколонијалној и бахатој пракси ЕУ (и свих других, великих и моћних) према државама попут балканских – боље да вам не говорим. Само толико: управо због такве праксе макар посљедњих деценија, Западни Балкан је такав какав је, а ЕУ је ту гдје је: под растућим отвореним или латентним терором ауторитарних политика које брутално руше доскора супериорни систем европских вриједности. За доказе ове тврдње да не идемо даље од Украјине… и од вредносно девастираних друштава нашег региона – поручује Ђукановић.

Истиче да је нешто друго важније.

– Одлука СТ је повод да јасније освијетлимо функционалну способност и одговорност државних институција да заштите виталне националне интересе, од којих је владавина права један од најважнијих, а правна сигурност грађана можда и најважнији разлог постојања сваке државе.

Дакле: је ли Тужилаштву Црне Горе стварно фалило времена да открије и процесуира кривична дјела на које је упућивала не само кривична пријава МАНС-а из 2019. него и више претходних кривичних пријава на исту тему, практично током свих 20 година од завршене приватизације Телекома 2005. године?

Наравно да није. Ако се не варам, централна тема кривичне пријаве против мене као Премијера била је да ли је Влада имала право да донесе одлуку да износом од отприлике три мил. еура подстакне мањинске акционаре Телекома (приватизационе фондове и физичка лица) да и они продају своје удјеле у овој компанији. Претходно, на транспарентном међународном тендеру Влада је продала државни пакет власништва у компанији мађарској компанији МАТАВ, ћерки фирми њемачког Дојч Телекома за 114 мил. еура. Из комуникације са новим већинским власником знали смо за његову заинтересованост да увећа своја власничка права куповином удјела мањинских акционара и израчунали да би то извјесно значило прилив од још 40 мил. еура у платни промет Црне Горе. Пренијели смо ту идеју неким од мањинских акционара са којима смо имали контакт. Схватили смо да они у томе виде свој интерес, али да постоји ризик да тај дио посла изостане због, у суштини, минималног разликовања у цијени између продаваца и потенцијалног купца. Влада је, по мени, домаћински одговорно процијенила да од свог прихода (114 мил. еура) одвоји потенцијално три, суштински, мислим да је потрошила мање од 2,5 мил. да би Црна Гора добила додатних 40 мил. еура. Укупно, наша држава је тиме приходовала не 114, него око 150 мил. еура. Како рекох, то је да ја знам кључна тачка „моје одговорности“ на коју указује кривична пријава МАНС-а и која је након шест година одбачена због застаре. Ово подсјећање је имало за циљ да подстакне на размишљање: у чему је заправо проблем? Зашто је било ком тужиоцу требало шест година да политикантски памфлет у форми кривичне пријаве баци у смеће и о томе обавијести јавност? Или да кривично-правно процесуира оног ко је то заслужио – поручује Ђукановић.

Према његовим ријечима, проблем је у неспремности једног броја носилаца државних функција да доносе на Уставу и законима засноване одлуке и да својим професионалним и моралним интегритетом учврсте сувереност и ауторитет државе коју представљају и вјеру грађана у владавину права у њој.

– Зашто је то тако? Тек на ову тему је безброј претпоставки. Поменућу само три. Чији је заједнички именитељ страх. И још понешто.

Прво, страх од неиспуњеног очекивања дијела јавности. Често крвожедне. Која је већ читајући и слушајући медије и дио цивилног сектора формирала свој суд и одмјерила казну. И уплашена калкулација: боље да не изневјерим очекивања јавности и тиме не доспијем на насловнице и не будем у претенциозним саопштењима самозване „судске власти“ него да учврстим вјеру у снагу државе. А о достојанству неоправдано кривичном пријавом нападнутог да и не говоримо. Иако би, да је среће, то био један од најважнијих задатака одговорне државе, посебно њеног правосуђа.

Друго, опет страх, нажалост много учесталији посљедњих година да се држава јединственом одлучношћу власти, уставно подијељене, али уједињене у препознавању круцијалне опасности не само по европску будућност него и по сам опстанак државе, одлучно одупре беспризорном притиску великосрпског национализма и његове црквене, политичке и медијске послуге у нашој држави. У овом случају не само страх, него и свјесно и страшно служење идеологији најретрограднијој у Европи послије фашизма. Политика заснована на тој идеологији која претходних година подржава руску агресију на Украјину и која у континуитету, закључно и ових дана, буквално све чини да поспјеши нову велику несрећу у Босни, а која је, као што знамо одавно на пријеком националистичком суду изрекла казну најодговорнијем за „злочин“ обнове црногорске независности 2006. године. И која се уби да перманентно затрпава „своју грешком одбјеглу провинцију“ разним будалаштинама: од Телекома, до „првог милиона“ и Пандора папира. Џаба. Нема понта у нашој власти да им се пошаље порука да узалуд којевитезају и да наши државни органи ефикасно и професионално раде свој посао: оптужују ко је одговоран, а одбацују памфлете. Умјесто тога, код нас застаријева. Да се нико не наљути. А ваљда ће и онај коме застари бити задовољан. Ето, понеко неће. Него има већа очекивања од државе. Не за себе, него једнако за све.

Трећи је страх од „ментора демократије“ у нашем региону. У овом случају то није био безначајан „аргумент“ хајкача, посебно медијских. Беспоговорно пресудан „аргумент“ моје кривице била је изјава некадашње дипломатске представнице државе, нашег важног партнера. Која никад не гријеши и са којом се није паметно конфронтирати. Но, за невољу један број нас је имао прилику да прочита мишљење америчке комисије за берзанско пословање и да се освједочи да се њена оцјена о коруптивности приватизационог аранжмана односила на приватизацију Телекома Македоније, не и Црне Горе.

Елем, шта год да је у питању, ови или неки слични разлози су реалније објашњење за застаријевање него недостатак времена за професионалну и ефикасну истрагу. Али ни то није најважније. Плашим се да због оваквог дефицита интегритета и професионализма многи људи у нашој држави бивају ускраћени за своје највредније добро – слободу и достојанство; многи људи беспотребно чаме у притвору и многи од њих ће након ослобађајућих пресуда наплатити милионске износе из државног буџета, а да то ни по прсту неће дотаћи доносиоце погрешних одлука; Црна Гора ће све дубље тонути у бездан провинције изгубљеног суверенитета којом управљају домаће или иностране, непријатељске и негаторске или партнерске интересне групе. Можда ћемо, захваљујући геополитичким разлозима једног дана и ући у ЕУ, али извјесно, сваког дана ћемо оваквом праксом, ако је не будемо мијењали, све мање бивати држава која одговорно врши своје функције, прије свега, заштите права сваког свог грађанина – закључује Ђукановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: