Копривица: Јавни сервис био ударна песница диктатуре ДПС-а

По питању медијских слобода, и оне чувене латинске „Audiatur et altera pars“ („Да се чује и друга страна.“), прије неки дан сам одгледао популарну радио и ТВ емисију на Јавном сервису, током које ми је заиста импоновало што сам грађанин данашње Црне Горе…

Ријеч је о редовно и радо праћеној емисији интервјуа са личностима из друштвеног и јавног живота, која је и дужег формата, у којој се и сучељеном, опозиционом блоку, у садашњој Црној Гори дају иста пуна права да саопшти све своје ставове, јер другачије не би ни доликовало.

Један млад и талентован опозиционар коректно је говорио у емисији, током које је сваком ко цијени медијске слободе било драго што Јавни сервис оправдава свој назив у непосредној пракси, што све стране могу, без било какве дискриминације, јавно и опсежно изнијети своје ставове, што у медијском раду Јавног сервиса нема партија првог и другог реда.

Гледајући емисију, присјетио сам се и оних вунених времена, по систему „Десила се, не поновила се.“, кад су се на ТВЦГ јавни наступи тадашњих опозиционара и те како дозирали, често и на кашичицу, уз наручене провокације, а Јавни сервис био ударна песница диктатуре Демократске партије специјалиста за све, па и за медијске мућке.

Сјетио сам се и неких тадашњих несуђених монтенегринских нобеловаца, режимских књижевних „великана“, који су као „слободни“ ствараоци, уз презриве и надобудне осмијехе, блатили опозициони блок до изнемоглости. Данас њих нема нигдје, дакле, тамо су гдје им је и прије било мјесто, а то им је само одговор времена по принципу: „Како радили, тако и зарадили.“

А кад је већ ријеч о коректној програмској политици РТЦГ, онда би ред било и рећи да је генерални директор Борис Раонић заслужан не само за

коректну програмску политику Јавног сервиса, него и за бројне помаке на РТЦГ.

Познато је и да је на његову иницијативу комплетна зграда Јавног сервиса, од подрума до највишег спрата, реновирана и добила много савременији изглед, уз модернизоване централне студије, уз лед екране и комплетну нову врхунску технику, на чему би могли позавидјети и национални радио и ТВ емитери већих земаља региона.

Током рада г. Раонића дошло је до праве експанзије младости у овој кући, уз нова, млада лица у емисијама, уз ТВ-извјештаче са терена, у чијим наступима се осјећа и тријумф младости, и нови медијски искорак и већа култура обраћања. Ово посебно кад је ријеч о контакт-емисијама са више учесника, које воде врло информисани водитељи и водитељке, уз завидну културу дијалога и поштовање гостију програма.

Програми РТЦГ су све богатији, садржајнији, уз осјећај да се на Јавном сервису крајње одговорно приступа свим задацима.

Стога и није чудо што РТЦГ заузима суверено доминантну прву позицију по степену гледаности у Црној Гори, далеко надмашујући све остале ТВ емитере и кад је ријеч о политичком програму, контакт емисијама, интервјуима, укључењима са потребних политичких адреса…

Напросто, током енергичног рада генералног директора Раонића десио се на ТВЦГ досад највећи и најкориснији преображај на медијској сцени Црне Горе, па би то каткад ипак требало истаћи, и поред нечијих анимозитета према било коме.

Чврсто стојећи на медијском тлу Црне Горе, РТЦГ данас живи дане своје највеће афирмације у корист јавне ријечи, и права свих да на коректан начин саопште своје ставове у мултиполарној Црној Гори, у чему је, вјероватно, и њено посебно богатство различитости…