Континуитет метежа
1 min read
Мило Ђукановић и распоп Мираш Дедеић
Пише: Мишо Вујовић
Ујдурма око новог Закона о слободи вероисповести и положају верских заједница у Црној Гори темпирана је управо у тренутку када су преговори о КиМ запали у ћорсокак и део је међународне политичко-мафијашке стратегије притиска на Србију, а нарочито на Српску православну цркву, као последњу линију одбране Космета. Интереси су се подударили – добродошло је скретање пажње јавности са скандала званог ДК.
Мило Ђукановић ових дана путује и обмањује јавност и међународну заједницу причом о окупацији Црне Горе од стране Србије, насилним укидањем Краљевине Црне Горе и аутокефалности Црногорске цркве.
У својој дрскости иде толико далеко тврдећи да се сва црквена имовина до 1918. године налазила у власништву државе.
Произлази да је држава цркви рентирала храмове. Апсурд или бесловесна лаж коју потврђује и попис државне имовине Краљевине Црне Горе у ком нема ниједне богомоље или црквеног поседа. У свом креативном заносу вештог манипулатора наставља:
“ У општој метежи деведесетих година неко је ту имовину укњижио на Српску православну цркву”!
Ко је могао, господине Ђукановићу, тада, без вашег знања као премијера, без правног основа да књижи тако значајну имовину!?
Постоје само два одговора. Или је правни основ постојао или сте ви учествовали у том како кажете “метежу”.

Суштински гледано, највећа тековина Ваше власти је континуитет метежа и перманентно држање тензија, као и немерљив допринос деволуцији хајдучких гена у криминалне, по чему ће Вас упамтити историја.
У време такозваног књижења имовине нисте скривали своју наклоност СПЦ, чак сте ишли корак даље глумећи верника, али сте и ту показали конвертитство. Ви сте успели мноштво супротности у себи да обједините, судећи по Вашим метаморфозним ставовима. Феноменално. Јасно.
“Не због себе, већ због предузећа”, што би рек’о Шојић, јер цела држава је постала приватни холдинг.
Ентузијазам у ширењу лажи не сплашњава ни након децидног става Васељенског патријарха Вартоломеја да црква у Црној Гори никада није била аутокефална.
Зашто? Ђукановић овом кампањом гура под тепих многобројне афере, покушавајући да причом о угрожености културног и националног идентитета хомогенизује разочарано суверенистичко бирачко тело.
Читава ова ујдурма није осмишљена у глави једног прагматичног политичког предузетника већ у много озбиљнијим кухињама где су основне сировине агонија, крв, смрт и профит.
(Они ако процене, а то се неће догодити, Ђукановић ће поново постати Србин.) Претња разбијања Српске православне цркве планирана је још 2003. године у једном извештају Међународне кризне групе, који потписује нама добро познати Џејмс Лајон.
Порука је следећа: Уколико не пацификујете своје ставове по питању КиМ-а следи цепање по шавовима државних граница, укључујући отимање имовине и храмове на КиМ.
Саставни део овог пројекта је и план Ђукановића да Митрополија, са одређеним административним резовима и комплетним клиром, затражи канонски отпуст и постане аутокефална Црква у Црној Гори, што би умногоме ојачало његову позицију с обзиром да су утицај и популарност Мирашеве цркве минорни.
За Ђукановића би то представљало велики тријумф на путу изградње новог идентитета, док би Срби у Црној Гори изгубили једино национално, духовно и културно уточиште.
Притисци на митрополита Амфилохија су огромни, пре свега због реалне опасности ескалације тензија. Ова идеја власти није новијег датума, али до сада није наишла на плодно тло ни код верујућег народа, још мање код клира.
Атмосфера је већ доведена до усијања, те сваки инцидент може изазвати крвопролиће.
Срби у Црној Гори су спремни да бране своје светиње од отимачине, али како ће реаговати пред изазовом транзиције који ће се наметнути кроз избор бити или не бити, опстати или нестати. Цео пројекат је осмишљен тако да у Ђукановићевој победи нема поражених, јер све остаје по старом: служба, храмови, светитељи, национална осећања, само би се родила Архиепископија Цетињска као самостална црква – уколико то из нужде, спашавајући шта се спасити може, прихвати и СПЦ, што је мало вероватно у овом тренутку.
Гледано кроз историју, црква је успевала да превазиђе и већа искушења, опстајући под разним окупацијама.
Оно што је извесно је неизвесност која ће потрајати, без обзира што Ђукановић позива ЕУ и НАТО да штите своје тековине у Црној Гори. Тековине су импресивне, судећи по учесталим обрачунима нарко кланова и најновијој заплени брода са црногорским држављанима са близу двадесет тона кокаина.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ово се без гусала не завршава. Миљоки Аутокефаљи је у пуном залету. Више нико, а ни он сам, не зна кад лаже а када говори истину.
U kontinuitetu meteža, ono što je izvesno je – neizvesnost! Sasvim tačno. Samo Bog može da nam pomogne da u tom „metežu“ nadjemo put. Odličan tekst.
Milo je bio najveća Srbenda u Crnoj Gori. U svakom smislu. Poslije konferencije u Holandiji na kojoj je dogovarano da sve bivše republike SFRJ apliciiraju za međusobno priznavanje nezavisnosti- Milo umalo nije smijenio Moma po njegovom povratku sa te konferencije,jer je i on to načelno bio prihvatio,a čak i nešto potpisao. Jedva se Momo izvukao. Ali veliki igrači lome male. Ucijenjen od USA morao je da se okrene za 180 stepeni. Nije lako ni njegovoj duši. Nije se lako brukati ni tradiciju izdati. A pošto to već dugo traje i pošto traže nove usluge,naš Milo čak počinje o da vjeruje u to što radi. I poćinje da mrzi Srbe. Kao što ih mrze i poturice. Žalosno,ali to izgleda tako mora da bi lakše izašli na kraj sa svojom savješću i sebi oprostili. Sjetim se sa tugom mog druga iz vojske Boba Bogdanovića koji je bio zastranio u antispstvu. A lijepo smo se družili u Nišu kao vojnici i u Beogradu po završetku vojske. Teško mi je da podsjećam na njegovu i porodičnu tragediju. A bio je dobar i hrabar momak. Dobar drug. No zaslijepljen i neinfornisan. Knjiga mu nije bila jača strana. Hao hrišćanin ne bih želio da se ikome ovako nešto desi. A ne mogu ni pobjeći od strepnje da se i Milo tako mnogo ogriješio o našu crkvu i Boga i da mu sve može doći na naplatu. Ko neće brata za brata-hoće dušmana za gospodara. A Bog kao Bog- sve gleda i uglavnom ćuti. No,zlo ćini-zlu se nadaj. Brate Milo, brate Sbine-molim te pokaj se i vrati se rodu svome. Bog zna i da prašta.
Да човеку просто буде жао Ђукановића, уцењен/изгубљен овог пута је добио да спроводи налог који је неспроводив. Што више гура ту причу, све више сам себе укопава.
Са тог пута више нема назад, него даће Бог да се све ово некако заврши.