ИН4С

ИН4С портал

Конкурс Матице српске: Лауреати Јасмина Малешевић и Чедомир Љубичић

1 min read
Збирка пјесма „Легенда о мајци“, аутора Јасмине Малешевић, функционише као јединствена смисаона цјелина, која продире у сферу древности и архетипа, што сугерише већ и сам назив збирке
Matica

Матица српсka

На Конкурс Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори за објављивање
књиге прозе и књиге поезије, који је расписан 28. јануара а закључен 10. марта 2019. године, пристигао је 41 рукопис, од чега 23 пјесничка, односно, 18 прозних рукописа. Радови су пристизали из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Грчке.

У категорији пјесничких радова једногласном одлуком жирија награђује се рукопис „Легенда о мајци“, аутора Јасмине Малешевић из Београда. У категорији прозних радова награђује се рукопис „Поруке травнатог неба“, аутора Чедомира Љубичића из Београда.

-Збирка пјесма „Легенда о мајци“, аутора Јасмине Малешевић, функционише
као јединствена смисаона цјелина, која продире у сферу древности и архетипа,
што сугерише већ и сам назив збирке. Текст се открива, притом, као
космогонијски пентаграм о мајци − Великој/Вјечној мајци, али се кроз
примјену универзалних симбола и топса националне културе обликује и једна
уникатна поема о Царици Милици као мајци-царици заштитници свих Срба:
„Нека молитва сваке матере / буде уткана у кору хлеба. / Само да Србљи
опстану!“. Такође, комбиновањем универзалне и националне симбологије у
збирци се истовремено обликује архетипска фигура оца, те се „Легенда о
мајци“ може читати и као мито-поема о мушком и женском принципу, о
сједињавању небеског и земаљског, и то кроз једну онеобичену оптику, каква одликује и бројне пјесме грађене у дослуху са српском усменом поезијом и фолклорним насљеђем, наводи се у образложењу жирија.

О збирци приповједака „Поруке травнатог неба“, аутора Чедомира Љубичића,
наглашено је да та књига представља довршен продукт литерарне радионице, у којој су укрштањем различитих приповједачких техника уобличене приче меког поетичког
јединства.

-Посвећен истраживању умјетничког поступка, Љубичићев наратор
прави продор ка (не)очекиваним просторима литерарног и животног
искуства, додајући нијансу већ познатом и облик несазнатом. Његова слика
свијета није пожељно уопштавајућа и интегралистичка, баш као што ни
технике, симболи и стил нијесу унификовани, већ потчињени конкретном
духу приповијетке. Приповједачки сензибилитет сугестивно је мобилисан
независно од тематско-мотивске усмјерености, што упућује на раскошну
демонстрацију поетичке самосвијести, па се „Поруке травнатог неба“ могу
читати као повијест(и) о умјетности, музичкој, пјесничкој, ликовној, сматрају чланови жирија.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *