• Политика

Коњевић: Природно би било да СДП има свог кандидата за предсједничке изборе, одлука не зависи од кандидатуре Мила Ђукановића

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Рашко Коњевић

Предсједник Социјалдемократске партије (СДП) и смијењени министар одбране Рашко Коњевић казао је гостујући у Слободној зони са Драженом Живковићем да би било природно да СДП има свог кандидата за предсједничке изборе

„Неколико људи својим знањем и искуством могу бити кандидати за предсједника државе и завриједити солидно повјерење грађана. Видјећемо како ће се те ствари развијати. Могу се десити неки независни кандидати који ће тражити подршку. С једним се слажем, то су избори који ће се свакако десити, јер истиче мандат предсједнику државе“, казао је Коњевић.

На питање има ли сазнања да ли ће се Мило Ђукановић кандидовати на предсједничким изборима, Коњевић каже да је то ствар личне одлуке а касније и одлуке политичких субјеката.

„Да ли ће СДП имати свог кандидата не зависи од тога хоће ли се кандидовати Мило Ђукановић“, казао је.

„Ускратили смо повјерење Влади са ДПС-ом 2016-те јер су се морали суочити са својим грешкама, девалвирали би све добре ствари, па и 2006. годину“
Говорећи о политици СДП-а и да ли се приближавају ДПС-у, Коњевић каже да су они напустили Владу 2015/16 године јер су упозоравали да Црна Гора не иде добрим путем.

„Говорили смо да се власт мора суочити са грешкама које је направила и да ће девалвирати све добре ствари, укључујући и 2006. годину. Ускратили смо повјерење тој Влади када је и Црна Гора добила чланство у НАТО. На вријеме смо почели да упозоравамо и изашли из те Владе јер понашање ДПС-а у том периоду је био политички аутизам. Седам година смо били у опозицији и били смо у праву. Био је потребан 30. август да се схвати да таква политика на унутрашњем плану изазива засићење код грађана. Није било потребних реформи које су грађани очекивали“, подвукао је он, преноси Борба.

Постојали су интереси на локалном нивоу, па су се тако дешавале и предизборне коалиције у Пљевљима УРЕ и СНП, Демократа и Европе сад, па тако и СДП-а и ДПС-а али из тога не треба извлачити закључке који се тичу државног нивоа.

„Уколико дође до ванредних парламентарних избора извјестан је самосталан наступ. Интерес је свих политичких субјеката да се дође до избора“, казао је он.

“Рјешење су ванредни избори, изгубили смо двије Владе, потребно је обновити легитимитет”

Говорећи о порукама да би Влада могла бити реконструисана, Коњевић каже да ће у анале политике ући да Влада која је изгубила повјерење у Парламенту бива реконструисана.

„По нашем Уставном систему премијер је тај који добија мандат и гласа се о његовом кабинету. Према томе, Влада је изгубила повјерење вољом више од 50 посланика и Влада је у техничком мандату као и Влада Душка Марковића од 30. августа до 4. децембра. Реконструисати Владу у техничком мандату би био уставни преседан“, казао је Коњевић.

Он оцјењује да не треба да чуди политичка нестабилност у Црној Гори.

„30. августа се десила промјена власти кад је ДПС изгубио на изборима а сад имамо период нестабилности који ће сигурно потрајати. Ипак, имамо исто понашање у односу на све претходне Владе а које је требало поправљати, нарочито по питању техничког мандата. Све што су некад критиковали, данас они раде“, рекао је он.

Тврди да су он и Ранко Кривокапић смијењени два пута, када је пала Влада, али и, како наводи, „оригиналним рјешењем“ да се смјењују чланови Владе која је свакако разријешена.

„Мислим да су рјешење избори. То је једини начин јер је било доста промјена. Двије Владе су оборене, једну је оборила УРА, другу Демократе. Тешко да сада можете обновити легитимитет без избора, нарочито јер имате нови политички субјект, Европу сад, која је остварила релевантан резултат у Подгорици. Оно што ће сигурно бити другачије је да ће сви имати обновљени легитимитет“, мишљења је Коњевић.

Ипак, без Уставног суда се не може на изборе, а бивши министар је мишљења да то треба бити дио пакета.

„Док је предсједник Парламента био Алекса Бечић, а и сад док је Данијела Ђуровић, смо предлагали тако нешто. Идеја мањинске Владе је била убрзање европских интеграција, а једна од тих ствари је и одблокирање правосуђа“, казао је он.

„Ђукановић је звао представнике свих кључних политичких субјеката, партије које нису позване су биле дио коалиција“

Да је постојала нека парламентарна већина, она би се потрудила да од 20. августа до 20. септембра предложи мандатара, као што је то урађено након 30. августа.

„Чини ми се да су већ 20. септембра предати потписи за мандатара 2020. године. Јасно је да са консултацијама са предсједником одлучујете коме ће он дати мандат. То се није десило до истека уставног рока. Зашто је само дан након истицања рока, а зашто нису могли дан прије, то је питање за УРУ. Сада смо негдје заглављени у некој врсти неискрености и немамо могућност по садашњих одредбама да одемо на изборе. Како ћемо изаћи из кризе је кроз дијалог односно договор. Тај договор је око Уставног суда али и око избора. До краја године мислим да ћемо успјети да остваримо циљ који грађани очекују. Грађани свакако нису одушевљени да сваке двије године иду на изборе, али је то нужда јер немамо стабилну већину“, подвлачи Коњевић.

На констатацију водитеља да Устав Црне Горе прописује да је предсједник дужан да приликом давања мандата обави консултације са представницима политичких партија који имају представнике у Скупштини Коњевић не зна да ли стоји формулација дужан, али је сигурно да је Ђукановић звао представнике свих кључних политичких субјеката.

„Он није звао представнике Радничке, Праве, Уједињене Демоса. Сви ти политички субјекти су били на коалиционим листама. Већина је била на листи За будућност Црне Горе гдје су кључни конституенти били партија господина Мандића, Кнежевића и Медојевића док је Демос био на листи коју је предводио Алекса Бечић. Носиоци тих листа су одбили разговоре или их прихватили. Оно што је важно је да није било већине. Чак су и колеге из ДФ-а послале писмо да нема потребе за обављањем консултација јер ће га они обавијестити о имену мандатара и доставити списак имена. То се није десило. Имали сте изјаве и Демократа које говоре сличне тезе, а мислим да је то плод политичке неискрености. Имате став УРЕ који каже да нема подршке Миодрагу Лекићу док се не договори све, а са друге имате овакве позиве. Сви смо знали да је потенцијални кандидат Миодраг Лекић, али му УРА није дала подршку. Они су одбили да ставе потписе. То су урадили након истека рока“, објаснио је Коњевић.

2020. године је била доста чистија ситуација. Кривокапић, Бечић и Абазовић су склопили споразум, а посланици подржали. Коњевић каже да када је пала та Влада, предсједник државе је обавио разговоре са свима, а сви су се изјаснили о мањинској Влади, а Ђукановић даје мандат Абазовићу.

„Консултације су дио процедуре. Предсједнику државе Устав даје могућност да да мандат. У овој ситуацији нисте имали потписе који су упућени предсједнику, и недефинисан став УРЕ. Сјећамо се пресс конференције господина Абазовића, али и господина Мандића који је позивао УРУ да се врате договору. Према томе, не треба се љутити на предсједника државе, већ је потребно љутити се на политичке субјекте који су овако неискрени“, казао је Коњевић.

Ђукановић је, не дајући никоме мандат, искористио своје Уставно право и предложио скраћење мандата Скупштини.

„Драго Спичановић небитна особа у причи о шверцу цигарета“

Говорећи о шверцу цигарета Коњевић се осврће на прву запљену цигарета и тврди да нико не може одузимати приватну имовину.

„Ја сам често питао о статусу тих цигарета јер ви немате ни једну кривичну пријаву за кријумчарење цигарета. Оптужбе ка мени је понављао Абазовић а на то се морало одговорити. Ја сам сачекао тренутак јер су сумње за шверц цигарета пале на високог функционера УРЕ. Сумња је пала на онога ко је привођен од стране СДТ-а, Рада Милошевића“, казао је Коњевић.

А на оптужбе Рада Милошевића да Драго Спичановић и Саво Кентера, као и Рашко Коњевић имају везе са Ђоком Павићевићем, функционера КК Морнар, и да су они главни људи за шверц цигарета, Коњевић тврди да је Спичановић службеник АНБ-а и да је у контексту ове приче он потпуно небитна особа. На питање да ли је Драго Спичановић рехабилитован и постављен за начелника у АНБ-у, Коњевић тврди да је то исто као када би он позвао Милана Кнежевића и казао му да је он у добрим релацијама са истакнутим функционером Шарићевог криминалног клана који је његов комшија у Зети.

„То су глупости. То је већ било јавно питање господину Кнежевићу, а то су глупости, не можемо таргетирати људе како нам политички одговара. Кнежевић је отварао питање 15. октобра 2015. године, а кад сам му ја рекао да позове Ракоњца да видимо ко је шта наређивао, Кнежевић је заборавио ту тему. Он је био шеф А тима. Командовали су министар унутрашњих послова и директор полиције. Али нека господин Ракоњац дође на Одбор, али је Кнежевић заборавио на то. Таргетирање људи је ништавно, СДТ је институција која подиже оптужнице“, каже Коњевић.

„Високи функционер УРЕ уговарао логистику шверца цигарета“

Вративши се на шверц цигарета, многи већ дају изјаве о томе, каже бивши министар одбране, и додаје да ће се све сигурно утврдити.

„Моја сазнања су да је један високи функционер УРЕ имао интензивну комуникацију са једном безбјдносно интересантном особом, која је дуго била шеф једне ОКГ и да су ти контакти били везани за уговарање логистике око шверца цигарета. Они су имали контакте у оном периоду када Абазовић мене оптужује да сам политички покровитељ шверца цигарета“, казао је Коњевић.

На питање водитеља је ли то Зоран Микић, Коњевић пита одакле та адреса. На питање је ли особа са којом је комуницирао особа настањена у Будви, Коњевић каже да пита Зорана Микића.

„Он је најлогичнија адреса за то. Може и са Абазовићем да се разговара који то није негирао, већ је рекао да се мора разговарати са људима блиским неком комитском покрету. То су глупости“, каже Коњевић.

СДП, нити његови функционери до сада у нису имали никакву везу, каже Коњевић а коментаришући три клана у Црној Гори који шверцују цигарете која је навео Дритан Абазовић од којих је један његова партија.

„То су оптужбе да министар одбране ради на сукобу међу грађанима и изазивању сукоба. Абазовић је давао изјаву надлежнима. Сјетите се да му је неко нудио мито од 21 милион, а после се није могао сјетити. Према мојим сазнањима, што сам рекао и јавно, Абазовићу је криптовани телефон дао Раде Милошевић. Абазовић је ишао и у ЗИКС да разговара са једним осуђеником и да је обавјештавао јавност да убиство Душка Јовановића још увијек није ријешено. Шта је било са тим?“, пита се Коњевић.

О плочи у Морињу

Говорећи о спомен плочи у Морињу, Коњевић каже да општина Котор није ни требала да буде обавијештена, што је рекао и предсједник општине Котор.

„Такве спомен плоче су подсјећање на нека немила дешавања која имате у више војних објеката у Црној Гори. Имате такве спомен плоче у Даниловграду и Маслинама, различитим поводима. Не треба заборавити да сте годину дана прије тога имали министра вањских послова Ђорђа Радуловића и министра вањских послова Хрватске који су положили вијенац на улаз у логор Морињ и да имамо правоснажне пресуде надлежних судова о том ратном злочину за који су појединци правоснажно осуђени. Превише је медијске пажње дато том догађају, а највише је томе допринио Дритан Абазовић који је тада био у Загребу“, казао је Коњевић.

На питање водитеља како је могуће да се поставља спомен плоча у Морињу гдје нико није убијен а нико не помиње Лору, Коњевић каже да није тачно да је нико не помиње и да се ми требамо суочити са стварима које смо ми радили.

„Не мислите сада да можемо афирмисати политику с почетка 90их која је слала људе у друге републике наводно бранећи Југославију. Ваљда не мислите да ту врсту политике не треба осудити након 30 године? СДП то ради с пуним правом јер смо са Либералним савезом једини имали антиратну политику и јавно критиковали све што се дешавало а показало се да смо били у праву. Шта је данас спорно? Спорно је да након свих пресуда, обиљежимо нешто што ја мислим да је срамота Црне Горе“, казао је Коњевић.

Коњевић наглашава да су тада на власти били Мило Ђукановић и Момир Булатовић и додаје да је Ђукановић 1997. године промијенио полиитку ДПС-а и окренуо се према незавиности.

„Он је упутио и јавно извињење. Ипак, ми и Либерални савез смо били једини који је говорио о томе да је рат погрешан и да неће донијети ништа а били смо у праву“, наглашва Коњевић.

На питање зашто није тражио одговорност челника ДПС-а Коњевић каже да постоје правоснажне пресуде и да се радило о војном објекту СР Југославије, а не Црне Горе. Одговарајући да ли је питао представнике хрватске Владе јесу ли покушали да пронађу посмртне остатке 14 резервиста никшићко шавничке групе који су убијени у логору Лора, Коњевић каже да онолико колико он зна, Хрватска је спровела правосудне процедуре.

„То је био један од услова за улазак у ЕУ. Морамо да разумијемо да смо 90тих били на погрешној политици и да је то била она политика која је имала афинитет према нечијој другој територији. Не мислимо ваљда да смо нападом на Дубровник бранили Југославију. Говорим о политици. То је била погрешна државна политика. Сви су проглашавани издајницима који се нису повиновали државној политици“, казао је Коњевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: