Koncert koji je ogolio dvostruke aršine Brisela: Za koncert sa fašističkom simbolikom, EU nema ni komentar

Subota, 5. jul 2025. godine, biće upamćena kao dan kada je Zagreb postao stecište najotvorenijeg i najmasovnijeg ispoljavanja ekstremnog nacionalizma u Evropskoj uniji u 21. veku — i dan kada je Evropska unija, opet, izabrala da ćuti. Koncert Marka Perkovića Tompsona, hrvatskog pevača koji već decenijama kontroverzom gradi karijeru, nije bio samo muzički spektakl, već politička manifestacija, prožeta simbolima mržnje, ratnim pokličima i revizijom istorije koju EU zvanično ne toleriše — osim, izgleda, kada se dešava u Hrvatskoj.

„Nemamo komentar“, glasila je zvanična reakcija Evropske komisije na novinarsko pitanje u vezi sa ustaškom ikonografijom i pokličima „Za dom spremni“ tokom koncerta na kome se okupilo, po rečima organizatora, više od 500.000 ljudi. Sa bine su se čuli stihovi kojima se veličaju jedinice koje su u Drugom svetskom ratu činile zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima. U publici su se vijorile zastave sa ustaškim simbolima, a hiljade mladih ljudi s uzvicima koji su zabranjeni u velikom delu Evrope, mahom bez ikakvog otpora države ili medija, demonstrirali su kako izgleda normalizacija fašističke retorike u zemlji članici EU.

Produkcijski grandiozan, Tompsonov koncert bio je tehnički spektakl svetskog ranga — ali poruke koje je prenosio nisu bile ništa manje od političkog udara na evropske vrednosti. Mladi u publici, neki sa simbolima ustaškog pokreta, neki sa transparentima na kojima se slavi akcija „Oluja“, iz koje je proterano više od 250.000 Srba, aplaudirali su stihovima koji veličaju upravo te istorijske događaje. U tome nisu bili sami — državni vrh Hrvatske nije pokazao ni minimalan znak distance, a pojedini zvaničnici čak su pohvalili „patriotski duh“ koncerta.

Da se nešto slično desilo u Srbiji — reakcija Brisela bila bi munjevita, s pooštravanjem pregovora, medijskim pritiskom i političkom izolacijom. Međutim, kada se ustaštvo pojavi u hrvatskom glavnom gradu, pod reflektorima i kamerama, EU „nema komentar“. Ćutanje Evropske komisije nije tek birokratski propust — ono šalje zlokobnu poruku da postoje „dozvoljeni“ i „manje dozvoljeni“ oblici ekstremizma, zavisno od toga ko ih čini.

Istoričari, pravnici i analitičari već upozoravaju: ovo nije pitanje Hrvatske ili Srbije, već signal svima u Evropi da se fašizam može rehabilitovati — ukoliko nosi „domaću“ etiketu i ima muzičku podlogu. Ako Evropska unija želi da zadrži kredibilitet kao branilac antifašističkih vrednosti, onda mora konačno da pređe sa rečnika „zabrinutosti“ na jasne reakcije. U suprotnom, Tompsonov koncert će postati model — a ne izuzetak.

Čitajte JOŠ:

Slika ispred zastave NDH nije problem, ali trobojka jeste: Ko brani, a ko sramoti Boku?