Konatar: Zaustavićemo reket Privredne komore

Crnoj Gori je potrebna Privredna komora kao pouzdan servis, a ne kao netransparentna reketaška organizacija koja, na neustavan način, naplaćuje godišnje članarine svim privrednim subjektima, kazao je na današnjoj pres-konferenciji potpredsjednik pokreta URA Miloš Konatar.

On je istakao da će poslanici Građanskog pokreta URA, zajedno sa svojim opozicionim kolegama, Ustavnom sudu podnijeti predlog za ocjenu ustavnosti Statuta i Odluke o članskom doprinosu Privredne Komore Crne Gore.

„Privrednoj komori su neophodne reforme, jer od ovakve Komore, osim malog broja ljudi koji su interesno vezani, ni građani ni privredni subjekti u Crnoj Gori nemaju apsolutno nikakve koristi. Iako 99% registrovanih privrednih subjekata nikada nisu imali bilo kakvu direktnu niti indirektnu korist od članstva u Privrednoj komori, oni su suprotno Ustavu – primorani da budu članovi i po osnovu toga plaćaju članarinu”, istakao je Konatar.

On navodi da “Privredna komora mora biti efikasna, transparentna i funkcionalna organizacija, koja radi u korist svih privrednih subjekata i koja se finansira u skladu sa Ustavom i zakonima”. Konatar takođe ističe da nam je potrebna “Privredna komora u kojoj će crnogorski privrednici sa zadovoljstvom i dobrovoljno dolaziti i koja će predstavljati istinsku podršku i servis privrednim subjektima”.

“Nažalost, u ovom trenutku Privredna komora predstavlja jednu nefunkcionalnu i parazitsku organizaciju koja živi na račun preduzetnika i privrednih društava koji su suprotno Ustavu primorani, bez prava izbora, da budu članovi i plaćaju članarinu. Crna Gora se sada više nego ikada mora domaćinski odnositi prema novcu. Kakvu korist danas imaju privrednici od ove i ovakve Privredne komore? Da li privrednici i građani imaju korist od skupog voznog parka rukovodstva Komore? Ili od potpuno neproduktivnih službenih putovanja?”, upitao je Konatar.

On je ukazao na stepen zatvorenosti tog udruženja, o čemu najbolje svjedoči član 24 Statuta Privredne komore, kojim je predviđeno da “predsjednik Komore predlaže članove Upravnog odbora, dok predsjednika Komora – bira upravni odbor”.

“Kamo sreće da se novac koji su privredni subjekti platili Privrednoj komori usmerio u fond za talente ili mlade istraživače i naučnike. Umjesto ulaganja u razvoj, crnogorski privrednici finansiraju jedan truli i prevazidjeni sistem po kom nažalost funkcioniše Privredna komora danas. Vrijeme je da se to promijeni i umjesto bacanja para, da Crna Gora počne ulagati u znanje i budućnost”, zaključio je Konatar.

Zašto je članstvo u Privrednoj komori – neustavno?

Konatar je takođe istakao sledeće činjenice: „Članom 2 Statuta PKCG propisano je: ‘Članstvo u Komori stiče se danom upisa u registar privrednih subjekata.’ Dakle, ovo obavezno članstvo se nameće Statutom, kao internim aktom PKCG, dok se u Zakonu o PKCG uopšte ne predviđa način na koji privredna društva na teritoriji Crne Gore postaju članovi Privredne komore. Na ovaj način se direktno krše član 16 stav 1 i član 24 Ustava, koji onemogućavaju ograničavanje ljudskih prava i sloboda, odnosno nametanje ograničenja određenog prava (kao što je obaveza članstva u PKCG) Statutom kao aktom nižim od zakona.

Kako je kazao, na ovaj način je prekršen i član 53 Ustava, koji je u stavu 2 eksplicitan: „niko se ne može prisiliti da bude član nekog udruženja“.

„Ista garancija je zapisana i u članu 11 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Takođe, propisivanje obaveznog članstva na osnovu Statuta Privredne komore se na osnovu prakse Ustavnog suda smatra suprotnim načelu podjele vlasti iz člana 11 stav 1, 2, 3 i 4 Ustava. Naime, iz Ustava proizilazi da se samo zakonom može urediti način ostvarivanja ovog prava, a ne da se uređivanje tog prava prenosi na nadležnost drugim subjektima, u ovom slučaju Privrednoj komori. Na ovaj način je prekršeno načelo zakonitosti iz člana 145 Ustava“, kazao je on i dodao:

„Iz svega navedenog proizilazi da sporni član 2 Statuta Privredne komore nije u skladu sa Ustavom, jer definiše obavezno članstvo na način suprotan:
– ovlašćenju za utvrđivanjem pitanja ograničenja ljudskih prava iz člana 16 stav 1 i člana 24 Ustava;
– slobodi udruživanja iz člana 53 stav 2 Ustava;
– načelu zakonitosti iz člana 145 Ustava;
– načelu podjele vlasti iz člana 11 stav 1, 2, 3 i 4 Ustava.

Zašto je Odluka o utvrđivanju članskog doprinosa za Privrednu komoru neustavna?

Konatar ističe: „Ustav u članu 142 stav 3 je eksplicitan: ‘Porezi i druge dažbine se mogu uvoditi samo zakonom.’ Analiza pravne prirode ‘članskog doprinosa’ nesumnjivo navodi na zaključak da je riječ o fiskalnom obliku koji je praktično identičan sa doprinosima za socijalno osiguranje i kao takav se smije uvoditi isključivo na osnovu zakona. Za razliku od doprinosa za socijalno osiguranje, ‘članski doprinos’ nije regulisan Zakonom o Privrednoj komori već opštim aktima niže pravne prirode (Statut i Odluka o utvrđivanju članskog doprinosa).“

Putem sporne Odluke, naglašava potpredsjednik GP URA, Privredna komora je uredila materiju koja je isključivo u nadležnosti zakonodavca, čime je prekršen:

– član 16 stav 1 u vezi sa članom 24 Ustava kojima je predviđeno da se ljudska prava mogu ograničiti isključivo na osnovu zakona;
– član 142 stav 3 koji propisuje da samo zakon može biti izvor poreske obaveze;
– član 145 Ustava po pitanju načela zakonitosti:
– član 11 stav 1, 2, 3 i 4 Ustava kada je u pitanju načelo podjele vlasti.

Konatar zaključuje da na osnovu prethodno navedenog proizilazi da sporno propisivanje iz Odluke o utvrđivanju osnovice i stope za obračun članskog doprinosa za Privrednu komoru Crne Gore za 2017. godinu nije u saglasnosti sa Ustavom.