Колико је љубав између БС и ДПС-а променљива најбоље говори случај Кенане Струјић Харбић
1 min read
Покрет за Пљевља, лого
Ових дана су Пљевља изашла на лош глас по два основа. Први је корона која у нашем граду букти несмањеном жестином, али о томе у неком од следећих саопштења. Други су протести поводом именовања Хариса Ђурђевића, кадра ДПС-а, за начелника Центра безбједности Пљевља. Тако је реис исламске заједнице у Црној Гори Рифат Фејзић изјавио : „ Ако ово у Пљевљима није шовинизам, онда не знам шта је. Ако немамо права на неке функције, пожељно би било да нам се одговори, да ли имамо право на ваздух?“
Историчар и академик ДАНУ Шербо Растодер, придружио се у осуди Пљеваља, подсјећајући: „ да су Пљевља током 90-тих била центар реализације фашистичких идеја – скрнављења споменика исламске културе, до убијања и протјеривања грађана који су се ту склонили од ратних дешавања на простору Југославије.“ Ова оптужница свакако није могла без подршке наше суграђанке Кенане Струјић Харбић, посланице Бошњачке странке: „тако је било 90 –тих, а ни данас се није много промијенило.
Ипак, Бошњаци, иако им се пријети, иако их застрашују, они неће отићи никамо из Црне Горе… Наша сарадња са ДПС- ом и Ђукановићем је била више него успјешна, он се показао као пријатељ мањинских народа у Црној Гори“, поентирала је госпођа Струјић Харбић.
Него да видимо и другу страну медаље, па пођимо редом. Покрет за Пљевља сматра да је нормално и природно да политичке партије мањинских народа буду заступљене у свакој Влади, без обзира ко је формира. Зато нам је било драго кад је, у то вријеме мандатар, Кривокапић, између осталих понудио и Бошњачку странку да уђе у Владу. Они су ту понуду одбили.
Слиједи питање за милион долара, зашто су то урадили? Ако је тачна Растодерова трврдња да су Пљевља током 90-тих била центар реализације фашистичких идеја, како објаснити да су двојица протагониста „врућег љета 92“ у Пљевљима, касније захваљујући подршци Мила Ђукановића и гласовима Бошњака-Муслимана постали предсједници Општине.
Додуше, Милову подршку су добили кад су окренули ћурак наопако и подржали његову антисрпску политику. А то колико се Ђукановић показао као „пријатељ мањинских народа у Црној Гори“ , и да ли је његово масло за Рамазана, говори чињеница да је био предсједник Владе у вријеме депортације муслиманских избеглица из Босне и Херцеговине.
Колико је љубав између Бошњачке странке и ДПС –а променљива категорија најбоље говори случај Кенане Струјић Харбић.