ИН4С

ИН4С портал

Који су то витални државни интереси Србије или Црне Горе? Момир Стојановић у „Српском св(иј)ету“

1 min read
Смјена са мјеста директора војне службе безбједности је наступила због тога што је и сметао бошњачким круговима у Црној Гори са којима је Мило Ђукановић годинама вршио власт.

Српски свијет

„ У истом дану сам и унапређен и смењен. Ја сам схватио поруку: да сам у праву, али да нисам пожељан и да морам да ћутим. Као директор Војно- безбедносне агенције (ВБА) сам дуго био на генералском положају, а тада је била државна заједница Србија и Црна Гора, а ја сам неким својим изјавама жестоко увредио власти у Црној Гори, а њихова сагласност је била потребна у Врховном савету одбране да будем унапређен у чин генерала. Тако да сам дуго чекао на тој листи, са обзиром да су се кадрови из Црне Горе томе противили“, започео је своју причу о раду у безбједносним структурама у “Српском св(иј)ету” пензионисани генерал И бивши директор ВБА Момир Стојановић.

„Био сам седам година начелник Службе безбедности у Приштинском корпусу и бранио сам у Хагу на позив њиховог адвоката генерала Лазаревића, генерала Павковића, генерала Рођу из МУП- а 2007. и 2008. године.Многи су ме саветовали да не идем тамо, међутим ја нисам желео да не браним своје ратне команданте. Кажу да је то била сјајна одбрана, да бих онда ничим изазван као народни посланик у Скупштини Србије примио информацију да је против мене подигнута оптужница“, каже генерал Стојановић и говори о томе да се одазвао Суду за ратне злочине, процес је трајао све до недавно, када је одбачена оптужба, по којој треба да се да налог Интерполу да се против њега укине црвена потјерница у Хагу, а како то још није урађено, онемогућено му је кретање у било коју земљу која је признала Косово*.

Анализирао је прецизно стање у Црној Гори, након величанствених литија, констатујући да мањинске партије имају превелику власт, а истовремено вјерује у нову власт, и поред тога што „стара власт има већу власт него нова“:

„Мислим да је Вукашин Мараш један од родоначелника црногорске независности и политички отац Мила Ђукановића,човек који је према Србији годинама играо перфидну игру, а годинама је захтевао да га ословљавам са ‘господине министре’. Рекао сам му :’ Господине замениче министра, када будете министар, тада ћу Вас ословљавати тако’. Тада је министар био Борис Тадић, а он је инсистирао да су они једнаки“.

Додаје и да су Марашеви трошкови били већи од трошкова свих других заменика заједно, а све је толерисано због добрих односа унутар Заједнице. Испоставило се да је Мараш био један од иницијатора његове превремене пензије у 45- ој години, када је као најмлађи генерал послат у мировину.

Смјена са мјеста директора војне службе безбједности је наступила због тога што је и сметао бошњачким круговима у Црној Гори са којима је Мило Ђукановић годинама вршио власт.

Говорио је и о односима са митрополитом Амфилохијем, који га је замолио да изврши преглед просторија Митрополије и да се демонтирају прислушни уређаји:

„Противдеверзиони уређај кошта око 450.000 евра и када га укључите у просторији, он открива прислушне уређаје и почиње да зуји. Када је ушао официр са тим уређајем, све је почело да зуји. Јавио ми је да је све наџиџано прислушним уређајима“. Било је очигледно да је Митрополија под мјерама органа безбједности Црне Горе, и то вјероватно од деведесетих.

Интересантан је сусрет са ондашњим предсједником Црне Горе Филипом Вујановићем и предсједницом Скупштине Србије Наташом Мићић на ком је било јасно да од државне заједнице нема ништа, јер је воде тако неозбиљни људи.

У другом дијелу емисије је говорио о албанском дејству на Косову и Метохије, о војним камповима који су организовали обуку терориста:

„До марта 1998. године на простору КиМ су биле две терористичке групе које су познате јавности: јабланичка група на челу са Рамушем Харадинајем, и на челу са Адемом Демаћијем дреничка група“. Нас у безбедносном смислу ништа није изненадило на КиМ, нас је изненадило то што малобројни састави МУП-а који нису обучени за герилско ратовање су дуго мрцварили по терену и трпели губитке, а Војска је чекала да МУП каже да је неспособан и да ‘груне’ како је то говорио генерал Перишић. Друга је грешка потписивање Споразума Милошевић- Холбрук, јер је циљ мисије која је послата био да се Војска врати у касарне, а терористи да се поново консолидују, па је наступио Рачак, када се тражио повод за дејство НАТО. Данас Рачак не постоји ни у тужби као разлог за бомбардовање Србије“

Говорио је о покрету вехабија и у Србији и у Црној Гори, прецизно наводећи одакле се финансирају и на који начин:

„Добар део тих наших грађана, према извјештајима служби, пре доношења Закона о забрани учешћа на ратиштима ван Србије, негдје око 400 грађана са КиМ је учествовало на страни ИСИС у Сирији, и негде око 40 са простора рашко- полимске области, а и један број радикалних исламиста у БиХ је са благословом бошњачке власти у Сарајеву добио држављанство и населио се тамо. Онда нам то говори да ми имамо потенцијално присутну опасност, због веза тих људи са радикалним исламистима, и мислим да то треба бити предмет интересовања безбедносних служби“ .

Говорио је и о Расиму Љајићу, уопштено о Санџаку, констатујући да је њихов утицај у Сарајеву веома велик. Затим и о предсједнику САНУ, Костићу:

<

„Ево, ја му поручујем да знам какве су му везе са британским властима, и не чуди ме што је то изјавио, али ме чуди да у једној земљи председник Академије наука и уметности може то да изјави. Замислите да на челу британске академије наука седи такав човек? Ви можете да имате приватно мишљење, али Ви сте председник САНУ. А са друге стране, САНУ се годинама не изјашњава поводом Косова и Метохије. Увалили сте се времешни у државне фотеље и добили сте задатак да ћутите. Ако ћутите о свим проблемима у овом друштву, онда Ви нисте председник САНУ, која је некада предњачила у прогесивним ставовима. Нека ми замере и неки уважени чланови, али има тамо људи којима власт решава питање запослености деце, унука…Ми присуствујемо једном нездравом амбијенту“

Коначно питање које гост водитељке Гордане Јанићијевић поставља, након мноштва изнесених података о политици и стању у Црној Гори и Србији је :

„Да ли неко зна који су то витални национални државни интереси Србије или Црне Горе? Одвојено решавање питања Косова и Метохије од питања Републике Српске ће довести до тога да Срби остану и без Косова и Метохије и без Републике Српске“

Препоручујемо цијели разговор, који ће вам сигурно бацити нека нова свјетла на дешавања која су претходила садашњем стању, а који можете погледати на Јутјуб каналу ИН4С.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Који су то витални државни интереси Србије или Црне Горе? Момир Стојановић у „Српском св(иј)ету“

  1. NAROCITO ZA SARADNIKE ATLANTSKOG SAVEZA . ODNOS SRDJANA ALEKSICA I GENERALA TE UTCANJE U NISU GOVORI MNOGO. JAVNO U MEDIJIMA IZNET STAV BORACA SA KOSMETA O OVOM GENERALU GOVORI MNOGO. ODBRANA PERISICA TJ. GRAHOVCA TAKODJE UKAZUJE NA REALNO STANJE UKRATKO SPASIO BI VAM ZIVOT AKO VASU SUSTINU PREDA I PRODA SVOJIM GOSPODARIMA I DANAS ISTO DELUJE PREKO SVOJIH U NISU VRHOVNOM K. SUDU SEM SMENJENOG PREDSEDNIKA SUDA UPRAVO SU PREKO NJEGA SPROVODJENE AKCIJE KOJE DOVELE DO AKTUELNOG STANJA KOJE PROBLEMATICNO U PRAVOSUDJU AL SVE U SVEMU NIJE SVOJ COVEK NITI SLOBODAN VEC JOS PRE SUKOBA S NAJNEUSPESNIJOM VOJSKOM U ISTORIJI NATO AKTIVNO RADIO ZA NEPRIJATELJE KO I SADA .

  2. Još jedna odlična emisija uvažene novinarke.
    Gospodin Stojanović je svakako odmereno nastupio i poslao poruku kome treba.
    Mnogi ne spavaju mirno, i tek neće. Siguran sam da će biti bolno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<