Ко сада „напада“ државу? Захтјев да босански буде службени не смета, само је српски проблем

Нико се још увијек није огласио поводом навода портпарола Бошњачке странке Адела Омерагића који је казао да ће се та партија залагати да босански језик буде службени у Црној Гори.

Он је то казао у подкасту који је објављен на Фејсбук налогу Руждије Радончића и казао да је заштита језика један од приоритета. Али, када се уместо босанског каже српски, до сад би било сијасет саопштења о нападу на државу.

Ипак, изјава Омерагића је прошла готово непримјетно од стране  друштвених дјелатника који су гласни само када је у питању српски језик, подсјетила је Борба. Имавши у виду да тим језиком говори највећи број грађана Црне Горе, посланици парламентарне већине су сагласни да је легитиман захтјев да он буде службени језик у Црној Гори. Имавши у виду да је и босански, колико смо видјели по попису, јасно заступљен са 43.470 говорника што је скоро 7%, а имавши у виду да постоје појединци који су Бошњачке националности или муслиманске вјероисповјести а који су се политички изјаснили да говоре црногорским језиком, ствар је итекако јасна те би и овај захтјев могао итекако бити легитиман.

Према подацима са пописа који је рађен у децембру 2023, највише становника Црне Горе говори српским језиком – 43,18 одсто (269.307 грађана), затим црногорским – 34,52 одсто (215.299), па босанским – 6,97 одсто (43.470). Албанским језиком говори 5,25 одсто становника (32.725), руским 2,36 одсто (14.731), а српскохрватским 2,08 одсто (12.999). О томе којим језиком говори није жељело да се изјасни 1,71 одсто становника (10.691).