На данашњи дан, 2. децембра 1915. године на Цетиње је дошао регент Александар Карађорђевић да ода признање своме дједу, краљу Николи, влади и војсци.
Том приликом регент је одликовао краља Николу лентом Карађорђеве звијезде с мачевима, а предсједника владе, Јанка Вукотића трећим степеном Карађорђеве звијезде с мачевима и златном Обилића медаљом за храброст.
Александар Карађорђевић је био регент пријестолонаследник Краљевине Србије, регент пријестолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, краљ Срба, Хрвата и Словенаца и краљ Југославије.
Убијен је 1934. године у Марсељском атентату. Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића) Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. године. Постао је регент свом оцу 1914. године и као такав био је врховни заповједник српске војске у Првом свјетском рату.
Александар је рођен на Цетињу 1888. године. Његов дјед по мајци био је краљ Никола, а баба краљица Милена. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II. Дјетињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Санкт Петербургу, а потом у Београду.
У Првом балканском рату, пријестолонаследник Александар је као формални заповједник Прве армије водио побједоносне битке на Куманову и Битољу, а потом у Другом балканском рату битку на Брегалници. Када се краљ Петар I због болести повукао од владарских послова 1914. године, пријестолонаследник Александар је постао регент.
У Првом свјетском рату био је врховни заповједник српске војске у биткама на Церу и Колубари, кад је српска војска потпуно разбила војску Аустроугарске Монархије. Поново нападнута од Њемачке и Бугарске, Србија је подлегла у неравноправној борби.
Са многим губицима српска војска се, заједно са старим краљем Петром и пријестолонаследником Александром, повукла преко Албаније на острво Крф, гдје је реорганизована. Послије опоравка и попуне, српска војска је исте године остварила велику побједу на Солунском фронту, на Кајмакчалану. Завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918. године, српска војска је извршила под врховном командом регента Александра.
Послије побједе у Првом свјетском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. године, послије очеве смрти.
На Александра је више пута покушаван атентат. Приликом посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке, краљ Александар убијен је у Марсељу 1934. године од стране хрватских усташа и македонске организације ВМРО, а под заштитом Италије, Њемачке и Мађарске. Краљева смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тијело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем до Опленца, гдје је сахрањен. Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије дали су му назив Витешки краљ Александар I Ујединитељ.
Прилика је и да се подсјетимо, да је ИН4С упутио Иницијативу Престоници Цетиње, да за подизање споменика краљу Александру у његовом родном Цетињу. Иницијативу смо послали, 9. октобра, и још увијек није стигао одбор од цетињских власти.
Посебно истичемо чињеницу, да је краљ Александар једини краљ који је рођен на Цетињу, а његова родна кућа налази се на Дворском тргу на Цетињу, као и чињеницу, да је споменик витешком краљу већ красио Цетиње.
Кућа књегиње Зорке и кнеза Петра Карађорђевића на Дворском тргу, у којој је једно вријеме било и посланство краљевине Србије( 1914-1916.г), је подигнута управо на мјесту гдје се некада налазила кућа њеног дједе по мајци војводе Пера. У њој је рођен и подигнут унук краља Николе и праунук војводе Петра Вукотића краљ Александар Карађорђевић, који је једини владар рођен на Цетињу, као и остала дјеца књегиње Зорке и кнеза Петра Карађорђевића. Познато је да су сви владари из династије Петровић Његош рођени на Његушима.
Наиме, послије убиства краља Југославије Александра Карађорђевића, 9. октобра 1934. у Марсељу, у непосредној близини родне куће на Цетињу био је подигнут 1937. године споменик краљу Александру, рад вајара Ивана Мештровића.
Споменик су за вријеме окупације Црне Горе 1941. г. срушили италијански фашисти.
Према ријечима, Јована Маркуша, бившег градоначелника Цетиња и публицисте, велики мермерни постамент остао је дуго година послије Другог свјетског рата на платоу, негдје до краја шездесетих година, када је растављен и смјештен у двориште Манастирског конака (,,Биљарде“).
Дакле, у историјском, културолошком, али и туристичком контексту, споменик једном од највећих Цетињана, краљу Србије и СХС, у његовом родном мјесту, био би прави потез цетињске локалне управе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A gdje je u to vtijeme bio crnogirski predstolonsdljednik Danilo? Da li jd bio sa svojom vojskom, svojim ocem kraljem I svojom narodom???U avgustu 1915.je nspustio CG ………
Dva Srpkska Kralja! Ujedinjenje ili smert! 1918!
Tom kralju koji je od poraženih slovenaca i croata ( a koji su bili listom u austrougarskoj vojsci) načinio pobjednike,a crnogorskom kralju,svome đedu koji ga je ljulja u krilu i koji je objavio austrougarskoj monarhiji rat solidarišući se sa bratskom Srbijom (a nije morao)-zabrani povratak u domovinu i ukinuo i ime crnogorske države te posijao najveću neslogu -treba razvaliti svaki spomenik,ukinuti ulice i zabranit svaki pomen.
Tu fukaru treba izbrisati iz svijeh udžbenika ili pominjati kao najveću ološ (uz nikolu Pašića) u istoriji srbskog naroda.
Тај је несрећник укинуо и име сопствене државе Србије. Јединствен примјер у свијету. И још неки хоће да му се подижу споменици?
Da zalosno ,poslije toliko zrtve i uspjeha u ratu sve je prokockao , i sad njegov unuk bi obnovu Monarhije da on bude kralj Srbije a djede mu ugasio i Srbiju i Crnu Goru tada a Jugoslavija vise ne postoji .
Neka njegov unuk obnovi Jugoslaviju pa neka trazi da obnovu Monarhije ako se sloze Hrvati i Slovenci ,jer njegovom djedu su bili vazniji neprijatelji Srbije od od onih koji su mu vjerno sluzili.