Oslobodilac Beograda: Ko je bio vojvoda Petar Bojović

Oslobodilac Beograda, srpski junak i vojvoda Petar Bojović rođen je na današnji dan davne 1858. godine.

Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u Srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda.

U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. godine, kao načelnik Štaba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata.

U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. godine, u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja.

Posle mučkog napada Bugara 1915, sa neuporedivo slabijim snagama sprečio ih je da prodru na Kosovo, što je omogućilo odstupanje srpske armije preko Albanije.

U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. godine rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj.

Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, u aprilu 1918. godine je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara.

Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd.

Ko je ubio vojvodu Bojovića?

Krajem Drugog svetskog rata u Srbiju je došla druga ideologija i “gvozdenom gumicom” pokušala da obriše kompletnu istoriju ovog naroda. Heroji nisu bili heroji, pobede nisu bile pobede, a i poštovanje se izgubilo negde usput.

Petra Bojovića je 20. januara 1945. pretukla grupa partizana koji su došli da ga prinudno isele iz njegove kuće u Trnskoj 25, u Beogradu. Prema jednom od svedočenja, ovaj sramni događaj izgledao je upravo ovako:

“Brozovi ‘oslobodioci’ upadaju u kuću vojvode Petra Bojovića u Trnskoj ulici pod brojem 25. Mnogo im se dopada ta kuća: rado bi se uselili. Kad su ušli, primećuju vojvodin mundir preko stolice, a na stolu vojvodinu šapku. Već i sama činjenica da je Bojović bio ‘kraljev vojvoda’ dovoljna je da ‘oslobodioci’ primene silu. Najpre šutiraju njegovu vojvodsku šapku, a potom, posle grubih reči, nasrću i na slabašnog vojvodu, na završnici devete decenije života. Vojvodin sin Dobrosav skače da zaštiti oca, ali je savladan snažnim udarcima i ubrzo potom biće upućen u robijašnicu Sremske Mitrovice.”

Od povreda zadobijenih tokom batinanja vojvoda je uskoro preminuo, a njegovo telo je na Novo groblje prebačeno taljigama.

Kako bi sprečili davanje počasti jednom od najvećih junaka srpske istorije, komunisti su na Radio Beogradu objavili vest da će svako ko pokuša da dođe na sahranu vojvode Bojovića biti uhapšen i krivično gonjen.