• Политика

Кнежевић за Известија: ЦГ је једно од главних упоришта за геополитички рат са Русијом

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Истакао је да су многи локални предузетници суочени са финансијским проблемима, те да је до данас, захваљујући антируским санкцијама, Црна Гора изгубила око двије милијарде евра.

Милан Кнежевић, фото: Саво Прелевић

У интервјуу за Известија, предсједник ДНП-а и један од лидера ДФ-а, Милан Кнежевић, говорио је о „државном удару“, посљедицама придруживања Црне Горе НАТО пакту и изградњи војног центра на Сињајевини, антируским санкцијама и укупној ситуацији у земљи.

 

Кнежевић је истакао да до данас лидери ДФ-а нису добили писмену пресуду Вишег суда, те да ће, чим обавјештење стигне, уложити жалбу на пресуду Апелационом суду. Осим тога, нагласио је да СДТ Миливоје Катнић сада отвара нову страницу у цијелом процесу тврдњама да у припреми пуча наводно нису учествовали само Руси, Црногорци и Срби, већ и 10 људи из САД-а, Велике Британије и Израела.

„Ријеч је о бившим обавјештајцима и политичким савјетницима. На примјер, оптужбе се односе на савјетника Арона Шавива, бившег агента ЦИА Џозефа Асада, бившег службеника ФБИ-а Џона Паола и других. Тако се истражна фаза наставља, а цио процес претвара у јефтини крими-роман у коме се константно откривају нове завјере“.

Он је оцијенио да се званична Подгорица одлучује на овакве кораке искључиво из разлога што ДПС, на челу са предсједником Милом Ђукановићем, сада покушава да нађе везу између два догађаја – покушаја „државног удара“ у Црној Гори и оптужби да се Русија мијеша у америчке предсједничке изборе.

„То је доказ да су двојица Руса, које тужилаштво назива агентима ГРУ-а, била у стању да „обраде“ не само држављане Црне Горе и Србије, већ и обавјештајце западних земаља. Ови „нови докази“ руске интервенције могу послужити као додатни материјал за даљу демонизацију Москве, појачани притисак и чак расправу о новим санкцијама.

Очигледно је да је нова истрага наредба појединаца из Сједињених Држава који су озбиљно забринути због могућности нормализације односа Москве и Вашингтона. Нажалост, садашње црногорске власти сложиле су се да одраде прљави посао у овој игри, а наша држава је постала једно од главних упоришта у геополитичкој борби са Русијом. Морамо схватити да је Црна Гора, у ствари, и увучена у НАТО како би испунила ову улогу“.

Кнежевић је оцијенио да већина грађана прижељкује уравнотежену спољњу политику у којој се ни Русија ни Србија неће сматрати пријетњом за безбједности Црне Горе, и истакао да се многе политичке странке, невладине организације, као и вјерски представници боре против изградње НАТО база на Сињајевини.

Сумирајући резултате непријатељске политике званичне Црне Горе према најмногољуднијој православној земљи, он је нагласио да су раније сваки трећи туриста и свака друга инвестиција долазили управо из Русије. Истакао је да се сада ситуација промијенила на горе, да су многи локални предузетници суочени са финансијским проблемима, те да је до данас, захваљујући антируским санкцијама, Црна Гора изгубила око двије милијарде евра.

Сагледавајући укупну друштвено-политичку ситуацију у земљи, Кнежевић је рекао да ће Демократски фронт, заједно са другим опозиционим парламентарним снагама, ускоро развити конкретан акциони план како би приморао владајуће кругове да створи услове за одржавање фер и демократских избора. Поред тога, захтијеваће и да се заустави прогон опозиционих политичара, те да се ријеше сви случајеви корупције у које су умијешани високи државни званичници.

„Сада разматрамо два сценарија у случају да се власт оглуши на наше захтјеве. Прво, намјеравамо да наставимо масовне протесте ове јесени. Поред тога, опозиција може да одлучи и да бојкотује парламентарне изборе заказане за септембар 2020. године. Опозиционе странке сада имају 39 мјеста у парламенту са 81 местом. Стога смо увјерени да би, у случају бојкота, међународна заједница такве изборе морала сматрати нелегитимним“, закључио је Кнежевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: