Katiheta Branislav Ilić: Koji činiš Angele Svoje duhovima, i služitelje Svoje plamenom ognjenim (Ps 103, 5)

„Jer Tebe hvale Angeli, Arhangeli, Prestoli, Gospodstva, Načala, Vlasti, Sile, i mnogooki Heruvimi. Oko Tebe stoje Serafimi, jedni sa šest krila, i drugi sa šest krila: sa dva pokrivaju lica svoja, sa dva noge, a sa dva lete, i kliču jedan drugome neućutnim ustima, neprestanim slavoslovima…ˮ

(molitva prinošenja na Liturgiji Svetog Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske)

Pored ovog vidljivog sveta, Stvoritelj i Gospodar neba i zemlje sazdao je i duhovni svet angela Božjih, koji neprestano služe Caru Slave, ali u isto vreme služe i nama ljudima vodeći nas spasenju svojim molitvenim posredovanjem. Budući da je čovečanska priroda nestalna i duhovno slaba, u četvrtoj svetilničnoj molitvi na večernjem bogosluženju molimo se da nas Gospod udostoji molitvene usrdnosti i stalnosti kakvu imaju angeli, jer je svaka hrišćanska duša žedna neprestanog veličanja slave Božje: „Ti koga svete sile neućutnim pesmama i neprestanim slavoslovima veličaju, ispuni usta naša hvale tvoje, da bismo veličali Ime Tvoje, i daj nam udela sa svima koji te se istinski boje i drže zapovesti Tvoje…ˮ U jedanaestoj jutarnjoj molitvi Gospodu upućujemo prozbu da usliši našu molitvu kao da je prinesena od svih nebeskih sila bestelesnih: „Bože, Bože naš Ti si voljom svojom stvorio umne i slovesne sile, Tebe molimo i prekljinjemo, primi naše svesrdno slavoslovlje sa svim tvojim stvorenjima i uzvrati obiljem dobrote Tvoje, jer Tebi se prekljanja svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom i svaka tvar veliča neshvatljivu slavu tvoju, jer si Ti jedini Bog Istinit i Mnogomilostiv, jer Tebe slave sile nebeske i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu sada i uvek i u vekove vekova amin.ˮ
U bogoslužbenom životu Crkve jedan od vidova proslavljanja i veličanja angela Božjih jesu praznici posvećeni njima u čast: Sabor Svetog Arhangela Mihaila (8 / 21. novembra); Sabor Svetog Arhangela Gavrila (26. marta / 8. aprila i 13 / 26. jula); kao i praznik čuda Svetog Arhangela Mihaila u Honi (5 / 19. septembra). U sedmičnom bogoslužbenom krugu svaki ponedeljak posvećen je Svetim nebeskim silama bestelesnim.

Praznici u čast Svetih angela

Sabor Svetog Arhangela Mihaila (8 / 21. novembra) i spomen čuda Svetog Arhangela Mihaila u Honi ili Kolosi (5 / 19. septembra)

Crkva bogoslužbeno 8 / 21. novembra, proslavlja i bogoslužbenim himnama veliča sabor svih devet činova svetih angela, a osobito Svetog Arhangela Milaila. Za čelnika i vojvodu svih devet činova angelskih postavljen je od Boga sveti Arhistratig Mihail, kao verni služitelj Božji. Sledujući himnografiji praznika, veličamo Svetog Arhangela Mihaila koji sa serafimima i heruvimima i sa svima nebeskim činovima slavi Presvetu, Jednosušnu i Nerazdeljivu Trojicu, Jednoga Boga, saborno pevajući toržestvenu pesmu: Svet, svet Gospod Savaot, puno je nebo i zemlja slave Tvoje!
Praznik čuda Svetog Arhangela Mihaila u Honi, bogoslužbeno se proslavlja 5 / 19. septembra. Na ovaj dan molitveno se sećamo događaja koji se zbio u frigijskom gradu Kolosi, nedaleko od Jerapolja, gde je postojao hram posvećen svetom arhangelu Mihailu. Pored navedenog hrama nalazio se izvor lekovite vode. Ovaj hram sagradio je stanovnik grada Laodikije, i to u znak zahvalnosti Bogu i svetom arhangelu Mihailu za izlečenje njegove neme ćerke. Arhangel Mihailo, javivši se u snu ocu devojke koja je bila nema od svog rođenja i koja još nije bila prosvetljena svetim Krštenjem, otkrio mu je da će njegova ćerka progovoriti kada popije vode sa ovoga izvora. I dogodilo se čudo – devojka je kod izvora zaista isceljena i počela je da govori. Nakon ovog događaja krstili su se otac, ćerka i celokupna njihova porodica, a revnošću blagodarnog oca podignuta je crkva u čast svetog arhangela Mihaila.
Ne samo hrišćani već i neznabošci su počeli da dolaze na izvor tražeći tu leka raznim bolestima. Tako su mnogi od njih, dobivši isceljenje, primali veru u Hrista i krštavali se. U ovom hramu, šezdeset godina revnosno je služio jedan sveštenik po imenu Arhip. U svom gnevu na hrišćane uopšte – a posebno na sveštenika Arhipa koji se nikada nije udaljavao od hrama i bio je uzorni Hristov sluga – pagani su odlučili da unište hram i pogube Arhipa. Da bi to izvršili spojili su dve planinske reke u jedno korito i usmerili njen tok na hram. Videvši ovu veliku opasnost sveti Arhip se usrdno molio arhangelu Mihailu da spase hram od propasti. Na njegovu molitvu, arhangel Mihailo se javio i, udarom svog žezla, otvorio široku pukotinu u steni kroz koju je nadolazeća voda potoka otekla i hram je spasen. Videvši tako veliko čudo pagani su se razbežali, a sveti Arhip i hrišćani okupljeni u hramu slavili su Boga, blagodareći svetom arhangelu Mihailu na pomoći. Mesto gde se dogodilo navedeno čudo nazvano je Hona, što znači pukotina.
Od 1971. godine vaskolika punoća Eparhije bačke, predvođena svojim Predstojateljem, proslavlja svoga zastupnika pred Bogom – svetog arhangela Mihaila, upravo u ovaj praznični dana kada se proslavlja svešteni spomen na Čudo svetog arhangela Mihaila u Honi (Kolosi).

Izvod iz himnografije praznika Sabora Svetog Arhangela Mihaila

*Postao si svetli arhistratiže Mihaile zastupnik Trosunčanog Božanstva, pa sa gornjim silama kličeš radosno: sveti si Oče, sveti si sabespočetna Reči, sveti si i Sveti Duše, ali jedna slava, jedno carstvo i Biće, jedno Božanstvo i sila. (Prva stihira na Gospodi vozvah, praznika Sabora Svetog arhangela Mihaila);
*Plamenim ustima pevaju ti heruvimi Hriste Bože, a bestelesnim ustima i neućutno slavoslovi te hor arhangela, Mihailo arhistratig višnjih sila pobedničku pesmu neprestano prinosi slavi tvojoj; on nas danas obasjava zbog svog svetlog praznika, da sviramo u psaltire, i da ti zemnim ustima dostojno pevamo trisvetu pohvalu, jer se sve ispunilo tvoje slave, a ti daruješ svetu veliku milost. (Slava na litiji, praznika Sabora Svetog arhangela Mihaila);
*Arhistratizi obasjani božanskim svetlom Trosunčane svetlosti, vi duhovno obasjavate nebeske vojske, i pokazali ste se kao svetlost blještava na nebeskim visinama, jer blistate ognjem u svetu nepristupnog Božanstva, zato i trisvetu pesmu plamenim ustima neprestano pevate: svet, svet, svet si Bože naš, slava tebi. (Četvrta stihira na hvalite, praznika Sabora Svetog arhangela Mihaila);

Izvod iz himnografije spomena na čudo Svetog Arhangela Mihaila u Honi (Kolosi)

*Radujte se sa nama svi činovi angelski, jer se vaš starešina i naš zastupnik veliki Arhistratig, na ovaj dan, u svome časnom hramu preslavno pojavio i osveštao ga. Zato kako dolikuje pevajmo njemu i kličimo: najveći arhangele Mihaile, pokri nas okriljem tvojih krila. (Slava na Gospodi vozvah, sveštenog spomena na čudo Svetog Arhangela Mihaila u Honi);
*Kao što si Arhistratiže slavni nekada potopio neukrotive reke tok i buku, tako i sada arhangele, uništi gordost bezbožnika i demonsku surovost, da bismo te kako dolikuje u pesmama dostojno slavili. (Svjetilen, sveštenog spomena na čudo Svetog Arhangela Mihaila u Honi);
*Mihailo vojskovođa višnjih sila ispred svih božanskih činova danas nas na slavljenje poziva. On uvek sa nama ide i čuva sve od svakog đavoljeg napada. Zato hodite praznikoljubci i Hristoljubci, i ponesimo vrline kao cveće, pa čistim mislima i dobrom savešću, proslavimo sabor svih arhangela, jer oni neprestano stoje pred Bogom, i pevaju trisvetu pesmu i mole se za spasenje duša naših. (Slava na hvalite, sveštenog spomena na čudo Svetog Arhangela Mihaila u Honi);

Sabor Svetog Arhangela Gavrila (26. marta / 8. aprila i 13 / 26. jula)

Molitveni spomen na Svetog Arhangela Gavrila savršavamo dva puta u toku jedne bogoslužbene godine i to: Dan nakon praznika Blagovesti 26. marta / 8. aprila i 13 / 26. jula. Svetog Arhangela Gavrila proslavljamo i veličamo kao blagovestitelja radosne vesti i kao učesnika u velikim i divnim događajima iz domostroja našega spasenja. Arhangela Gavrila bogoslužbeno proslavljamo drugog dana praznika Blagovesti, jer je potrebno da na dostojan način odamo poštovanje onome koji je poslužio tajni našeg spasenja, donoseći Prečistoj Djevi vest o ovaploćenju Boga Logosa u prečistoj utrobi njenoj.
U toku jula meseca proslavljamo Sabor Svetog Arhangela Gavrila, bogoslužbeno se sećajući svih blagoslovenih javljanja i divnih dela ovog angela Božjeg, koji je poslužio tajni spasenja. Među znamenitim javljanjima Arhangela Gavrila možemo spomenuti: Javljanje Mojseju dok je čuvao stado Jotorovo, prilikom čega je Arhangel Gavrilo saopštio velikom izbraniku Božjem kako je stvoren svet i sve ostalo što je Mojsej posle zapisao u knjizi Postanja; javljanje proroku Danilu i saopštenje tajne o budućim carstvima i o dolasku Spasitelja; javljanje Svetoj Ani i obećanje, da će roditi kćer, preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju; javljanje Svetoj Djevi, dok je bila u hramu jerusalimskom; javljanje Svetom Zahariji prvosvešteniku i javljanje radosne vesti o rođenju Svetog Slavnog Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg Jovana; Među javljanjima sećamo se i „kažnjavanjaˮ Svetog prvosveštenika Zaharije koji postade nem zato što nije poverovao rečima njegovim; Sećamo se i javljanja Svetoj Djevi u Nazaretu i saopštenje blagovesti o začeću i rođenju Gospoda Isusa Hrista; javljanje pravednom Josifu; javljanje pastirima kod Vitlejema; javljanje samom Gospodu u vrtu Getsimanskom, kada je on Gospoda kao čoveka krepio pred stradanje; javljanje ženama mironosicama. Sećajući se bogoslužbeno svih javljanja njegovih, kako u Starom, tako i u Novom Zavetu, i znajući njegovo usrdno molitveno posredovanje pred Bogom, sveta Crkva mu je prinela Saborno praznovanje.

Izvod iz himnografije praznika Sabora Svetog Arhangela Gavrila

*Danas Gavrilo Blagodatnoj blagovesti: Raduj se Mati nenevesna i neiskusobračna! Ne čudi se mojem čudnom izgledu i ne boj se, jer ja sam arhangel. Nekada je zmija Evu prevarila, a sada ja tebi blagovestim radost, i ostaćeš Prečista i netaknuta, a rodićeš Gospoda. (Slava i sada na hvalite, praznika Svetog Arhangela Gavrila, 26. marta / 8. aprila);
*Kazao si Besmrtni Čovekoljubče, u Svetom Pismu, da je velika radost angela na nebesima za jednog čoveka koji se pokaje, zato se mi koji smo u bezakonju, osmeljujemo da te uvek molimo, Jedini bezgrešni poznavaoče srdaca, da se kao Dobar smiluješ i nizpošalješ nama nedostojnima pokajanje, Vladiko, koji daješ praštanje, jer te za sve nas moli arhistratig bestelesnih sila. (Ikos, praznika Sabora Svetog Arhangela Gavrila, 13 / 26. jula);
*Arhistratiže, vojskovođo i branitelju, i prvi vođa angela, oslobodi od svake nevolje, tuge, patnje i teških grehova, sve koji ti sa verom pevaju i mole tebe slavni, jer kao duhovan Duhovnoga gledaš, i obasjan si nedostupnim svetlom slave Vladike, a on je čovekoljubivo radi nas, telo od Djeve primio, jer je hteo da spase čovečanstvo. (Slava na stihovnje, praznika Sabora Svetog Arhangela Gavrila, 13 / 26. jula);
Promišljanje na o bogoslužbenom veličanju svetih Angela počeli smo izvodom iz Anafore Svetog Vasilija Velikog, Arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske, a zaključićemo jednim drugim liturgijskim tekstom. Sabrana liturgijska zajednica svečano poji Trisvetu pesmu nakon unošenja Evanđelja u oltar, jer time objavljujemo da nas je On, koji je došao k nama, postavio pokraj Angela i uvrstio nas u njihov sabor. Sveti Kirilo jerusalimski tumači ovaj svešteni trenutak i bogomudro veli: „Učestvujemo u himni slave sa vojskom Angela koja je iznad kosmosa i postajemo učesnici beskrajne nebeske Liturgijeˮ, liturg se u molitvi Trisvete pesme i moli da se udostojimo učestvovnja u služenju:
„Bože Sveti, koji u Svetima počivaš, Tebe trisvetim glasom pevaju Serafimi i slavoslove Heruvimi, i Tebi se klanjaju sve Nebeske Sile; Ti si sve iz nebića u biće priveo; Ti si sazdao čoveka po slici i prilici svojoj i svakim ga svojim darom ukrasio; Ti daješ mudrost i razum onome koji Te moli, i ne prezireš grešnika, nego si za spasenje odredio pokajanje; Ti si udostojio nas, smirene i nedostojne sluge tvoje, da i u ovome času stojimo pred slavom svetoga Žrtvenika Tvog i da Ti prinosimo dužno poklonjenje i slavoslovlje: Ti Sâm, Vladiko, primi Trisvetu pesmu i iz usta nas grešnih, i poseti nas dobrotom svojom; oprosti nam svako sagrešenje hotimično i nehotimično; osveti duše naše i tela, i daj nam da Ti u svetosti služimo u sve dane života svoga — molitvama Svete Bogorodice i svih Svetih, koji Ti od pamtiveka ugodiše.ˮ (Molitva Trisvete pesme)

Branislav Ilić, katiheta

*Objavljeno u septembarsko-oktobarskom 387. broju Pravoslavnog misionara (str. 36-37)