• Изабрано
• Руски поглед

Катарина Велика – жена која је свог мужа свргнула са престола и у Русију донела уметност и просвету

1 min read

8 месеци ‎ ИН4С

Извор: РТ балкан

На данашњи дан, 10. новембра 1796. умрла је руска царица њемачког поријекла Катарина Друга Алексејевна, названа Катарина Велика. Током владавине од 1762. до смрти провела значајне реформе којима је учврстила централну власт. У духу просвијећеног апсолутизма и под утицајем француских филозофа и идеја просвијећености отварала је школе, помагала науку и умјетност, модернизовала администрацију и судство, уредила финансије, укинула тортуру, смртну казну замијенила прогонством у Сибир. Успјешно је ратовала против Пољске и Турске и Русији је припојила Казахстан, Грузију, Јерменију, Камчатку, Крим, дио Молдавије и велике дијелове Украјине, Бјелорусије и Пољске. Омогућила је племству да појача искоришћавање кметова и да до тада слободне козаке потчињава и претвара у кметове, што је изазвало устанак козака и сељака од 1773. до 1775. под вођством Јемељана Пугачова.

Рођена је 2. маја 1729,  позната као Катарина Велика, која је током владавине од 1762. до смрти 1796. провела значајне реформе којима је учврстила централну власт.

Живот једне од најмоћнијих жена света, Катарине Велике, одувек је био занимљив, а пут од пруске принцезе до руске царице за Катарину је почео још у раној младости, са свега 15 година. Како је Катарина Велика дошла на руски престо и шта је обележило њен живот и владавину?

Жена која је најдуже владала Русијом рођена је 1729. године у данашњој Пољској, а по рођењу звала се Софија Аугуста Фредирика фон Анхалт-Цербст и била је ћерка пруског принца. Већ са својих 15 година Софија Аугуста имала је одличне изгледе за брак премда је крвна линије њене мајке била више него добра, а позив који је добила од тадашње руске царице Јелисавете II Петровне, њен живот променио је из корена.

Неудата и без директних наследника, Јелисавета је дуго већала ко би је могао наследити на престолу, а избор је пао на њеног нећака Петра, који је имао све осим – жене, те је Јелисаветин задатак био да му нађе достојну супругу. У томе је и успела, а млада Софија Аугуста својим манирима и изванредним пореклом Јелисавету је оборила с ногу – свадбена церемонија одржана је у августу 1745. године, одмах након што је млада Софија примила православље и добила име Катарина.

Двоструки живот најмоћније Рускиње

Ипак, брак између Катарине и Петра Фјодоровича од самог почетка био је пун несклада, а њена мисија која се састојала у томе да роди наследнике годинама је била безуспешна: поједини историчари верују да је разлог за то била Петрова неплодност, а незадовољство које је међу супружницима расло довело је до великих проблема и ванбрачних веза оба супружника. На крају од четворо деце које је Катарина родила, ни једно није било Петрово, или бар тако сматрају руски историчари.

Опште позната чињеница је да је Катарина била веома одана својим љубавницима, а добар однос гајила је не само током везе, већ и када би се она завршила: даровала им је титуле, земљу, имања, па чак и слуге, па је тако једном од својих љубавника након раскида везе поклонила чак 1000 слуга. Међутим, њен миљеник, најбољи љубавник међу љубавницима, био је Станислав Поњатовски, пољски племић и отац једног од њене четворо деце коме је Катарина Велика свесрдно помагала у намери да постане краљ своје земље.

Ипак, њихова љубав пукла је након што је новокрунисани краљ Поњатовски решио да јој се супротстави и уместо да брани интересе Русије, отпочео низ реформи како би ојачао своју земљу. То га је касније коштало абдицирања, али и губитка пријатељског односа са најмоћнијом Рускињом свих времена.

Како је Катарина Велика свргнула свог супруга са престола

Неспособност Петра Фјодоровича није се огледала само “у испуњену брачних дужности”, већ и у владавини Русијом. Наиме, када је његова тетка Јелисавета Петровна преминула у јануару 1762. године, на престо је дошао Петар III, а са њим и његова законита супруга, Катарина. Како би оставио свој траг у историји, Петар је готово одмах по доласку на трон окончао рат између Русије и Пруске државе, а својим непријатељима вратио претходно освојене територије.

Мало је рећи да је оваква његова одлука била “трн у оку” војницима који су се борили у рату и свој живот ставили на коцку.

Тензија је расла из дана у дан, а Петрове лоше одлуке само су се низале, све док Катарина није дошла на идеју да свог супруга збаци са трона: у јулу 1762. године, само шест месеци од његовог доласка на престо, она је уз подршку најмоћнијег војног пука организовала хапшење Петра III, а након његовог абдицирања преузела “диригентску палицу” најмоћније земље на свету.

Катарина Велика – стуб темељац руске просвете и културе

Иако је Катарина мало шта урадила током своје владавине како би руском народу олакшала патње, једно је неоспорно – својим радом на пољу просвете оставила је неизбрисив траг у руској, али и светској историји и култури и била један од најпросвећенијих европских владара икада. Катарина Велика написала је бројне књиге у циљу побољшања образовног система у Русији, а током свог живота и владавине трудила се да одржи и контакт са многим моћним људима тог времена: својим препискама дала је допринос најимпресивнијој и највећој збирци уметнина на свету, која се данас налази у другом највећем на свету музеју, Ермитажу. Иначе, за настанак Ермитажа можемо захвалити управо Катарини Великој, управо је њена приватна колекција постала основа савременог музеја: још давних дана пруски трговац Јохан Ернст Готшковски поклонио јој је колекцију слика познатих уметника попут Рубенса, Рембранта и Јорденса, а данас ова дела чине само део велелепне збирке у самом центру северне руске престонице.

Извор: РТ балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: