Kapetan Dragan u splitskom zatvoru

Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, sa zagrebačkog aerodroma „Pleso“, prevezen je u splitski zatvor. Suđenje Vasiljkoviću biće pošteno i pravično, poručio je hrvatski ministar pravde Orsat Miljenić. 

Vasiljković je iz Zagreba, gde je prethodno doputovao avionom oko 11.30, u koloni vozila prebačen u Split budući da splitsko tužilaštvo protiv njega vodi istragu zbog ratnog zločina.

Vasiljkovića su izručile australijske vlasti, gde živi duži niz godina.

Dejan Đurić, jedan od putnika iz aviona, rekao je novinarima na zagrebačkom aerodromu da mnogi putnici nisu ni primetili da je Vasiljković u avionu, kao i da Kapetan Dragan za vreme leta od Frankfurta do Zagreba nije imao lisice na rukama i nije se obraćao putnicima.

Ministar pravde Hrvatske Orsat Miljenić rekao je novinarima da je Vasiljković izručen Hrvatskoj nakon devet dugih godina „teške pravne borbe“, te da će on dalje biti procesuiran kao svaki drugi okrivljeni.

Upitan da komentariše izjavu predsednika „Veritasa“ Sava Štrbca da ne veruje da će Kapetan Dragan u Hrvatskoj imati fer i pošteno suđenje, Miljenić je rekao da ne želi da komentariše izjave koje dolaze iz države koja, kako je rekao, nije ispunila ni minimum kriterijuma za otvaranje poglavlja o pravosuđu.

„Imaću prilike, kada kolege ispune minimalne uslove, da komentarišem to da li je hrvatsko pravosuđe zavisno ili nezavisno. Na takve izjave se ne treba osvrtati, ali ni davati bilo kakve komentare“, rekao je Miljenić napomenuvši da je Hrvatska, kao članica EU, prošla zahtevan put i prilagodila svoje pravosuđe najvišim evropskim standardima.

Istakao je da je hrvatsko pravosuđe nezavisno i može da radi svaki komplikovani predmet, ko god da je okrivljen i ko god da je žrtva.

„Suđenje Vasiljkoviću biće pošteno i pravično, kao što su, uostalom, suđenja u Hrvatskoj, a kolege u Srbiji neka se bave svojom zemljom, neka razmišljaju o svom pravosuđu i rade posao kako treba. Ja ću biti u prilici ocenjivati njih, a ne oni mene“, naglasio je Miljenić.

Dodao je da ovo nije ni prvo ni poslednje izručenje, ali je važno po tome što je reč o prvom slučaju da je Australija izručila svog državljanina.

„Mi smo australijskom pravosuđu zahvalni na saradnji. A ovaj postupak će ići svojim tokom. To je sudski postupak i sve je u rukama suda“, rekao je hrvatski ministar.

Milanović: Hrvatska brani svoje zakone

Hrvatski premijer Zoran Milanović rekao je da hrvatska država brani i štite svoje zakone, sprovodi pravdu i da je izručenje Dragana Vasiljkovića, jedna je epizoda na tom putu.

Milanović je naglasio naglašava da svi oni koji su kršili ratno pravo moraju da strepe da će kad tad biti uhapšeni i privedeni pravdi, „ma kako se zvali i kojoj god zastavi služili“, prenela je Hina.

Inače, Vasiljković je u Hrvatskoj dobio advokata po službenoj dužnosti. Kapetan Dragan je u ekstradicionom pritvoru u Sidneju proveo više od devet godina, što ne znači da je kriv za dela ratnog zločina koja mu se stavljaju na teret, a ukoliko bude osuđen, vreme provedeno u pritvoru biće mu uračunato u kaznu.

Vasiljković, koji je u Australiji živeo pod imenom Daniel Sneden, uhapšen je u Pertu 2006. godine i od tada se nalazi u ekstradicionom zatvoru, osim perioda koje je proveo na slobodi 2009. i početkom 2010. godine, nakon kojeg je, na osnovu odluke Vrhovnog suda, ponovo uhapšen.

Optužnica protiv Vasiljkovića

Splitsko tužilaštvo sumnjiči Vasiljkovića da je kao komandant Jedinice za posebne namene u sastavu paravojnih srpskih jedinica, odnosno komandant Nastavnog centra za obuku pripadnika specijalnih jedinica Alfa, postupao protivno odredbama Ženevske konvencije.

Vasiljković se tereti da je tokom juna i jula 1991. godine u zatvoru na kninskoj tvrđavi, kao i tokom februara 1993. u Bruškoj kod Benkovca mučio, zlostavljao i ubijao zarobljene pripadnike hrvatske vojske i policije.

Sumnja se i da je tokom jula 1991. u Glini, u dogovoru sa komandantom tenkovske jedinice JNA, izradio plan napada na policijsku stanicu u Glini te prigradsko naselje Jukinac, sela Gornji i Donji Viduševac, a potom i njihovo zauzimanje.

Tokom tog napada su, prema navodima tužilaštva, oštećeni i uništeni civilni objekti, stanovništvo naterano na beg, pljačkana njihova imovina, te ubijeni i ranjeni civili od kojih i jedan strani novinar.

Naknadno je šibensko Županijsko državno tužilaštvo u Šibeniku podnelo zahtev za proširenje istrage zbog sumnje da je odgovoran za ratni zločin protiv zarobljenika i civila od sredine 1991. i početkom 1992. na području Knina.