Капела (опет) на крсту

Пише: Емило Лабудовић

Да Његошева Капела не може опет на Језерски врх све док је Раџе од Монтенегра и његових наследника, наратив је који одавно долива со на рану расцијепљеног црногорског друштва. Исто као што ни српски језик не може у статус који му по свим божјим и лингвистичким законима припада, као што ни „тробојка“ нема право ни на окрајак државности, као што је и Српска православна црква прогоњена као страна, као… углавном ништа од онога што је срж српског националног бића.  А Срби у Црној Гори нијесу ни дођоши ни национална мањина.

Овакав однос према никада до краја ријешеном српском питању у Црној Гори, који се упорно покрива плаштом демократије, нермећења „складних“ међунационалних односа, приоритетом уласка у ЕУ и бројним другим флоскулама, опасно мирише на неофашизам. На Гебелсовски стварану атмосферу у којој су за сва зла и недаће друштва криви Јевреји или Срби (Цигани и пси се подразумијевају). И само помињање неостварених националних права српског народа напада се и склања под тепих из разлога бржег напретка на фамозном проевропском путу. Као да баш тај пут у ту модерну, демократску и цивилизацијску средину не подразумијева једнакост, равноправност и девизу „сва права свима“! Али, Срби су, изгледа, изузетак.

Најновија хајка и на саму идеју Његошеве Капеле је само ново гуслање старе јадиковке о Србима као највећој опасности која данас пријети Црној Гори. Нијесу то више ни Турци, ни Италијани, ни Њемци, ни… све курте и мурте које су кроз вјекове кидисале на њу, већ рођена и браћа од стричева, тетака и ујака који, изгледа, из чисте пакости потржући питање Капеле кидишу на рођену кућу. А то што је она –  завјет и клетва њих се ни најмање не тиче, јер још увијек нијесу начисто ко је и чији је Његош? Је ли Србин, Црногорац, Европејац..? Али, они који не могу да себи разјасне ову недоумицу нека се само сјете да је Његош прије свега Владика и да му је мјесто вјечног почивања, осим у историји, култури и памћењу народа, било једног или другог – у Капели. Али, за Капелу осим на Ловћену, изгледа, више нема мјеста ни на амблемима.

Они пожмирепи који свакодневно кевћу из својих НВО брлога, а који су опет дигли дреку, овај пут на илуминацију Капеле на грбу Специјалног полицијског одреда, заборављају да је она деценијама била на државном грбу. И то у вријеме оних који су, дижући Маузолеј у своју а не у Његошеву славу, наредили и спровели њено рушење. Није ми само јасно како им је њено постојање на поменутом грбу промакло све до сада? Гдје је све до сада била она „снаха“ од Прелевића, будни чувар на капији Црне Горе да, не дај боже, нешто српско не би пореметило њено проевропско посртање? Јер Капели, која није ни српска ни црногорска, оне Горанц поготово није, него прије свега и изнад свега – Његошева, једнако припада свима. Тим прије што Његоша сви својатамо као да нам је на челу родослова, мада сумњам да би, устане, и он нас прихватио за своје.

И тако, Капела јуче, Капела данас, Капела сјутра… Капела увијек када Србима у Црној Гори треба ставити до знања да, у име овога и онога, треба да ћуте и трпе јер су народ другог реда у сопственој држави. И, искрен да будем, нити сам се изненадио ни зачудио „снајки“, она је, рекох, дежурна и стално будна, зачудио сам се Омбудсману. Све до јуче мислио сам да је он заштитник и мојих људских, националних и грађанских права. А и чинио ми се као поштен човјек. Али, његово саопштење, којем не би било мане да му га је „снајка“ писала, разбило ми је све илузије. И зато, опрости, Владико, не знамо шта чинимо!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: