Како се зове друштво у којем је свима све дозвољено, само је стидно рећи да си православни Србин
1 min read
фото: снимак екрана
Пише: Божидар Ровчанин
Видим, чујем, осјећам у ваздуху, много се замјера Премијеру на овом наративу. Врпоље се и с лијева и здесна, јогуне из центра и с периферије, из паланке оне најдаље и најблатњавије. Далеко било да би се могло рећи грађанске. Па чак и њима смета да су само Народ. Ако су Народ који су?
Премијер би да их уједини, ако већ не може у грађанској недозрелости, макар у нешто широј, разудјенијој дефиницији. Националисти би хтјели да знају којем то народу се обраћа, јер, забога, нисмо сви исти и ни заслуге нам нијесу једнаке.
Грађанисти би хтјели нешто урбаније обраћање. Наводно, не би да се враћају у вријеме Посланица Св. Петра, јер Народ је анахронизам који поврједјује авангардне, свилене уши. Хтјели би нешто што даље од гусала. Нешто ближе некој психоделији – ко да гусле нису и то. Неки хард, фанкy, техно, реп…ко да гусле и то нису. Било ста би они хтјели, само да није опет неко поповање.
Он би да их уједини, они би да их именује! Да ли мањинским именима, да ли именима њиховог содомскога гријеха, свеједно.
Памтим када су посланице почињале са „Другови и другарице“, када смо се „дружили“. Проскрибовано је било „Браћо и сестре“. То се чуло само недјељом ујутро, у филмовима програма Дозволите да се обратимо. У тим трилерима убијали смо те космате и брадате, браћу и сестре, те буразере свим средствима. Јер, знате како, када је угрожена наса кућа…како рече посљедњи скојевац. Ниста није било забрањено „ослободитељима“, ни од чега нијесу презали, њихова Саврсена идеја им је правдала злочине диљем Балкана.
Дочекали смо затим да су убијени устали, јер смрт се дешава само на филму. Говори су отпочињали са „Браћо и сестре“.
Умјесто да се то „Поштовани Народе ЦГ“ поздрави као покушај уједињена око посљедње човјецности , оно се карикира!
Бошњаци се куну у градјанску ЦГ, али ни за шта не би изневјерили своју Бошњацку странку. Албанци прозивају свакога, али ни за какву градјанску државу не би заложили ни плакар од Албанске алтернативе. Хрвати поштују само европске вриједности, али мало који ће да изадје из ХГИ.
Само су Срби у Црној Гори заложили своју националну чапру за Демократски фронт, за Демократе, за УРУ, за Социјалистичку народну партију, за Праву и опет им џаба. Свако гледа из себе, па кроз своје искуство неискрености сумња у другога. Сви се осјећају угрожено и недобродошло, али нису спремни ни на плану идеја да заложе неку своју националну специфичност.
У други план, бар у идеолошком погледу, да оставе неку своју особеност, да би се загрлили ко људи. Не, тога нема ни у теорији, али је зато свеприсутно зачикавање и прозивање другога и очекивање да це неко други направити градјанску Црну Гору у коју треба нека национална мањина као у топли јакузи да пљусне своју националну тјелесину и да ужива у хидромасажи. Е, па, жао ми је!!! Ко хоће градјанска права и слободе, мора за почетак да му не смета обраћање „Поштовани Народе ЦГ!“, већ да надје своје мјесто у Премијеровој пространом обраћању, па тек потом, у тишини свога дома, без велике количине децибела да пјева своје пјесмице и развија своје заставице. У супротном, лицемјерно је изигравати увриједјену младу и принцезу на зрну српског национализма или света у ЦГ. Жао ми је, али сви под слабинама имамо по једно или висе зрневља грашка, па трпимо. Какофонија јесте, и дисхармонија свакако, али и то је праведније од селективне правде у којој је свима све дозвољено, само је стидно рећи да си православни Србин!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
