Како повећати производњу и потрошњу домаћих вина? На српском тржишту тренутно је 60 одсто увозних вина, а највише је јефтиних македонских
(Фото Н. Марјановић)
Стратешки развој винарског и виноградарског сектора један је од основних циљева државе у наредном периоду. На иницијативу Савеза винара и виноградара Србије крајем прошле године први пут је усвојен Програм развоја винарства и виноградарства за период 2021–2031. година.
У уводном делу исцрпне стратегије наводи се да наша држава има повољне климатске, земљишне и друге услове за гајење винове лозе. У Србији постоје три виноградарска региона, 22 рејона и 77 виногорја. Иако постоји велики потенцијал за гајење винове лозе, економска криза и губитак тржишта током деведесетих година прошлог века, довели су до великог смањења површина под виновом лозом. Површине под виноградима карактерише велика уситњеност парцела, просечна величина винограда код нас је свега 0,34 хектара.
Према подацима Републичког завода за статистику за 2018. укупна површина под виноградима била је 20.466 хектара (без региона Косово и Метохија). Тако уситњена структура засада значајно повећава укупне трошкове производње грожђа. Како се истиче, Србија има једну од најнижих густина винограда у Европи са само 0,1 одсто укупне површине под виноградима. Због тога удео увозних вина на српском тржишту износи више од 60 процената.
– Доношење овог Програма ће омогућити да Србија достигне површину под виноградима као и земље у окружењу, утицаће на повећање удела домаћег вина на домаћем тржишту, раст извоза домаћег вина у Европску унију и у треће земље, као и на развој винског и сеоског туризма – наводи се у стратегији.
У поређењу са земљама у окружењу Србија има најмању површину под активним виноградима, као и једну од најмањих густина винограда – приближно четири пута мању од Хрватске и шест пута мању од Словеније. Такође, производимо и најмању количину вина у односу на суседне државе, а стручњаци напомињу да је увоз фокусиран на набавку јефтиних вина из Северне Македоније која представљају 84 одсто укупног увоза.
Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара рекао је за „Политику” да је наша стратегија „да ове податке практично преокренемо и да наша, домаћа вина имају удео од 60 процената а страна 40 одсто”.
– Не бојимо се конкуренције. Страни произвођачи свакако треба да буду ту, али не у оволиком обиму. Нама је тешко да у већој количини извеземо вина, рецимо, у Хрватску и Словенију. Много је више вина из свих суседних држава у Србији, док наших вина на њиховим тржиштима, сем у Црној Гори, нема ни у промилима. Желимо само реципроцитет и да се да шанса домаћим винарима и виноградарима – рекао је Рајта.
