Како је о. Јован Пламенац пронашао мошти св. Јована Владимира

(на слици: литија са моштима св. Јована Владимира 1929 године у Елбасану; до ове фотографије сам неким чудесним путем успио да дођем прије тачно девет година)

У јунском броју ревије Исток из 2001 године, објављен је интервју са Јованом Пламенцем поводом његовог преласка из новинарске професије у свештеничку, и том приликом је испричао како је открио мошти св. Јована Владимира, првог српског светитеља, кога славимо 4. јуна.

Ево одломка из интервјуа:

„Нову годину 1991, дочекао сам у Албанији. Јавио сам се директно у програм Радио Бара. Био је то први извештај једног страног новинара из још увијек затворене земље. Но, то медијско пробијање није било најважнији моменат мог боравка у Албанији. На том путовању, нашао сам мошти првог српског светитеља, св. Јована Владимира.

До тада су сви мислили да су мошти св. Јована Владимира у Шин Ђону код Елбасана, како је писало у књигама, а и сами назив топонима Шин Ђон у преводу гласи Свети Јован. Но, након свађе Јосипа Броза и Енвера Хоџе, нико од Срба није био тамо да ту чињеницу потврди.

Мошти св. Јована Владимира пронашао сам у цркви св. Марије у Елбасану! Уз помоћ једног младог Албанца који је одрастао у Швајцарској, али је знао и албански и српски језик, нашао сам породицу која је чувала кључ од цркве.

Мошти су биле у дрвеном кивотићу, набацане, прекривене неком старом вуном, као из јоргана. Кивотић је стајао на сред цркве, на расклиматаном столу. Иконостас у цркви, великој по димензијама, био је поломљен. Међу моштима није било лобање.

Но, лобању ћу непуне двије године пронаћи на Светој Гори, у бугарском манастиру Зограф. Па, логично, Јована Владимира убио је у Преспи брат од стрица његове супруге Косаре, братанић бугарског цара Самуила. Одрубио му је главу. Када је Косари предао тијело, главу је задржао. Тако је остала код Бугара. И то је била новост за нашу Цркву.

Када сам прошле године у септембру ишао са мојим синовима Крстом и Михаилом на Хиландар, отишли смо пјешке до Зографа. Наумили смо да цјеливамо главу св. Јована Владимира. Али, није нам се дало. У току је био сабор игумана свих светогорских манастира на којем је био и игуман Зографа код којег су били кључеви од витрине у којој су биле мошти.“

За вријеме Владимирове владавине вођен је дуготрајни рат између Византије и Самуиловог царства. Владимир је био у добрим односима са Византијом, што му није помогло да сачува своју земљу и себе од цара Самуила који је Дукљу освојио 1010. године а кнеза Владимира утамничио иако му је био зет.

Владимир је убијен 4. јуна 1016. године. Одрубљена му је глава испред цркве у Преспи царској престоници. Косара је пренијела мошти у манастир Пречиста Крајинска. Од 1381. године мошти су чуване у Елбасану, а од 1995 године у православној саборној цркви у Тирани.

Владимиров крст, за који се вјерује да га је држао у рукама у тренуцима погубљења, чува породица Андровић из Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије.

Донко Ракочевић

Фејсбук 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: